Fapov prvenac

Prvo vozilo naše fabrike

Mašina sopti i s’ naporom  savlađuje strminu Каraule  i Aljinovića, odakle se brzo stiže u Sjenicu. Čista i gostoprimljjva, ona ljubazno dočekuje goste. Pošli smo da posetimo prvenca Fabrike automobila Priboj, kamion 6GGF-L, koji je ovde, u jesen 1953. godine, stigao u „Autotransportno preduzeće“  sa šefom računovodstva Vehbom Vrcićem, vozačem Karlom Egerom, austrijancem, koji je onda boravio u ime „Saurera“ u Priboju i vozačem Numanom Zekićem koj i i sada, posle deset godina, radi u Autotransportnom preduzeću.

Susret sa prvim vozilom naše fabrike bio je za nas vrlo svečan. Neku potajnu snagu i posebno osećanje radosti osetili smo kada smo stali pred „Šestaka“, tek pristiglog sa daleke voznje.

Posiveo od prašine, uprskan blatom, ovaj pionir naše automobilske industrije, činilo nam se , bio je ponosniji nego ikad. Za njim je ostalo desetine hiljada kilometara pređenih   vrletima   i primitivnim putevima brdskih predela .

Ugledao je sve puteve Jugoslavije, i gotovo da nema mesta u zemlji gde nije stigao prvi FAP-ov „“Šestak“.

Ovo je prvenac naše fabrike —„“Šestak“, koga su nazvali „Labud“.
Čovek u kožnom kaputu је Numan Zekic prvi vozac ovog vozila

Numan Zekjc je njegov prvi vozač. Sačuvao је iz 1953. godine i prvi snimak našeg pionira. Desetine građana okupilo se oko kamiona  sa oznakom FAP-a, čija  je pojava izazivala pravu senzaciju na sjeničkim ulicama .

— Као danas se sjećam, kaze Numan, koliko sam bio radostan onog jesenjeg dana 1953. godine kada sam prvi put sjeo za volan FAP-ovog kamiona. Šest meseci sam ga vozio bez predaha. lšao је „Šestak“ poslušno i onuda kuda se nije moglo zamisliti. Građani su bili ponosni što је prvo FAP-ovo vozilo došlo u njihov grad.

Gledamo „Šestaka“ i divimo mu se. On је napunio 10 godjna. Deset godina neumornog pu­tovanja i „ambasadorovanja“ jugoslovenskim drumovima.

Evo prvog FAP-ovog autobusa. Njega su proizvele neiskusne, mlade ruke.

Iza „“Šestaka“ parkiran је i FAP-ov autobus kupljen 1954. , i njega je vozio Numan Zekić, а pored njega Alija Čerkez i Salih Bronjo. Prvi ga je vozio Muharerm  Kaćevac. Punih 8 godina putuje ovaj neurmorni putnik na relacijama prema Novom Pazaru, Prijepolju i dаlје, prema svim većim mestima Jugoslavije. Njjm su svi zadovoljni i raduju se kad njime putuju jer je udoban, brz i skladan. Nimalo oronuo, vitak, belesao se na suncu pored čilog „“Šestaka“.

— То su odlicna kola, kaže Brojo, čini mi se da mu  je glavna odika izdržljivost. Njime najradije krećem na put.

Ovaj autobus je prvi proizveden u Pribojskoj fabrici  i on je pionir u svojoj vrsti, neisluženi vojnik pred kim stoje jos neproputovani putevi.

Ovo je prva hladnjača.Svakadnevno saobraća na relaciji Sjenica Sarajevo . Prvi vozac hladnjace је Alija Čerkez

Маlо dаlје je prva jugoslovenska hladnjača FAP-ove proizvodnje. Svakog drugog dana ona doputuje iz Sarajeva u Sjenicu, prolazeci pritom jednu od najtežih relacija drumskog saobracaja.

— Hladnjača је odlično vozilо, kaze Alija Čerkez, čak i tamo gde su skeptici smtгatrali da je nemoguce njome putovati. Ja sam ponosan sto prvi vozim naše prvo vozilo — hladnjacu. Putovao sam njome i u inostranstvo: u Italiju, Bugarsku- Svuda je bila postojana, ogromna i vitka.

I tako, u Sjenici se nalaze sva tri prvoproizvdena vozila Fabrike automobila. Jedno već  ove godine slavi svoju desetu godišnjicu, zajedno sa radnom zajednicom koja je u vrletima Sandžaka, u nekadašsnjem bespuću, izrasla u ogromnu fabriku automobilske industrije Jugoslavije.

Sа njom živi i „Šestak“ koji deset godina juri drumovima naše zemlje i ponosno nosi ime FAP-a.

Oni su montirali prva vozila

Doživljaj  je zaista fantastičan za svakog onog koji prvi put stupi u taj nepojmljivi  prostor koji odjekuje zaglušujućim  ritmom motora, prostor u kome se ljudi gube u površine strugova, šasija i kranova. Kao da se ljudi tu ne  susreću i ne primećuju…

lzgled vara. FAP — to je ritam mašina i motora, ali i ritam ljudi. FAP je ritam naše motorizacije, one posleratne i , možda, one koja će doći, dolaziti …

Cela montaža iz prvih dana proizvodnje

U ogromninm prostorijama hale Montaže ,  ljudi su nekada, pre deset godina, svemoguću matematičku  formulu kretanja vozila pretvorili u čelik , čelik u  vozilo, vozilo u  svoju budućnost.

Bile je to ogromna stvar , to pretvaranje formule, taj ritam ….

Da, bile je to ogromna stvar, te 1950. i 1951. godine uhvatiti se u koštac s prirodom. Savladati njene ćudi i pobediti je, jer tada su nekolicina radnika zakopali prve pijuke na ledinu gde je danas fabrika, i nisu znali da li se gradi fabrika ili nešto  drugo. Zato su  kopali brzo i bez predaha, u želji da sagledaju prve konture onog što prave. Iz te rado­znalosti  izgleda, a sigurno je da je bilo i nešto drugo po sredi, nikao je prvi fabrički dimnjak u ovom  kraju. I to je bila prva pobeda. Nicali su gvozdeni nosači, ukrštao se čelik sa žuljeviima i sve manje su čelični stubovi mrsili jutarnju maglu Limske doline.

I došla je potom druga pobeda.

Red je zaustavljen za jedan minut. Radnici su hteli da ovekoveče ovaj trenutak montiranje prvog vozila. Na slici su prvih pet montera, sleva na desno: Cane Tomić, Rahmo Šahović, Muradif Sukić, Pavle Milošević, Daut Hasanagić

Tog 10. septembra 1953. godine montirano je prvo FAP-ovo vozilo 4GE-L. Bio je to, u stvari, „Četvrtak“ firma „Saurer“ koja je poslala ova vozilo da se na njemu uče  budući  monteri . A njih je tada bilo  svega petorica: RamoŠahović, Daut  Hasanagić, Pavle Milošević, Muradif Šukić i Cane Tomić.

Radna grupa montaže u nastanku

Nije trebalo dugo čekati pa da sa linijske tra­ke siđe prvo vozilo koje je nosilo znak — FAP. Taj ohrabrujući ritam mašina i motora počeo je tačno u 10 časova i 30 minuta , pre podne,  30. oktobra 1953. godine. Zvuk  fabričke sirene je označio znak za uzbunu. U krugu fabrike sjatili su se radnici i ra­doznalo iščekivali da direktor Autotransportnog preduzća iz Sjenice preuzme prvo Fap-ovo vozi­lo. Bio je to „Šestak“ — 6 GGF-L. Uz gromoglasno „URAA“ i uz pisak sirene , tresnula je flaša šampanjca  o karoseriju vozila.

Radosni poklici, uzbuđenja, a možda i po koja suza radosnica, zvuci fabričke sirene,  sve je to pratilo vozilo, prvo FAP-ova vozilo, sve dok nije iščezlo sa vidika .

Jednom je izgledalo nemoguće . I veličina tog „nemogućeg“ ležala je baš u tome u tome —što je taj dan označavao prodor u nemoguće.

Oni su eho vremena koje se nastavlja u punom sjaju  svoje perspektive.

Svaka čast našoj jugoslovenskoj motorizaciji, all FAP je otkucaj njen, on je ritam te  ma­torizacije, FAP je mladost i starost naše socijalističke industrije i njen progres.

Jer, u  tom prvom ritmu radilo  se ručno, sa drvenim podmetačima i razmontiranom dizalicom .

Pa ipak, krajem  te godine bilo je sve više mon­tera, više radnika i više alata. A danas u toj montaži ima ih dvadeset puta više . Danas oni  za 8 sati sa linije izbace 18 vozila .

zato ne treba zaboraviti njih petoricu : Dauta, Rama, Pavla, Muradifa i Caneta .

I ako se neko prvi put zaputi kroz posni krš san­džačkih  prevoja, vrh  fabričkog dimnjaka, fapovog, ugledaće  iz svakog kraja, videće budućnost ovog kraja.

FAP ne  izrađuje samo vozila, on izgrađuje i ljude. A to je najveća snaga onog što jesmo i što postajemo…

Predhodnik naših današnjih vozila — kamion firme „Saurer“ iz Beča. Otkupljena licenca i prve probne voinje. Ispitivanje „Saurerovog“ vozila trajalo je dugo, dok nije doneta konaena odluka

www.priboj033.com, priređeno na  osnovu  publikacije „10 godina FAP-a“, 15.9.1963.