Za vojsku mete, za strelce protivgradne rakete

 Obeleživši u 2017. punih 55 godina postojanja, pribojski „Poliester” dobio je godišnju nagradu Privredne komore Srbije, priznanje za taj jubilej i dugogodišnje uspešno poslovanje. Tim povodom nedavno je u Regionalnoj privrednoj komori Užice Osman Ćelović, direktor „Poliester grupe”, govorio o značajnoj prošlosti i aktuelnom trenutku ove fabrike.

Od svog osnivanja firma se isticala u proizvodnji plastičnih masa, osobito delova za automobilsku industriju. Prvi su počeli da rade sa armiranim poliesterom, u to vreme inovativnim materijalom, i brzo se razvijali. Pred rat, na području bivše Jugoslavije, „Poliester” je na nivou cele te države bio lider u proizvodnji poliestera i delova od poliester masa. Nekada je imao i 2.000 radnika, mnogo radio za različite delatnosti, pa i za vojsku.

– Bili smo nekad najveći proizvođač posuda (činija, tanjira, tacni…) za vojsku, preko milion kompleta smo joj isporučili. Zatim kofera, ambalaža za vojne potrebe i drugog. Počeo je bio „Poliester” da pravi i šlemove, ali je naišlo teško vreme – podseća Ćelović.

Ipak, ni u teškim godinama ratnih zbivanja u okruženju, ni u doba sankcija „Poliester” nikad nije prekidao rad, niti bio u gubitku. Bilo je izazova, ali se odolevalo. Pri tome, firma je uvek uredno pristupala privatizaciji kako su to državni zakoni nalagali.

– „Poliester” je počeo s privatizacijom još 1990, u vreme zakona Ante Markovića, pa nastavio s našim srpskim zakonom 1992. Ipak, glavna privatizacija bila je 2001., kad smo podelili 60 odsto akcija radnicima, a 40 odsto državi (Fondu PIO i Fondu za privatizaciju). Godine 2007. slovenački konzorcijum (dve firme i jedno fizičko lice) najpre kupuje 40 odsto akcija od države, a zatim i akcije malih akcionara, pa postaje 100 odsto vlasnik „Poliestera”. Od tada je „Poliester” maltene udvostručio proizvodnju, udvostručio dobit, osavremenio proizvodni proces, uveo sve potrebne standarde, tako da i danas uspešno posluje.

Za pribojsku firmu 2012. je bila godina statusne promene. Do tada je, objašnjava Ćelović, u „Poliesteru” pravljeno desetak hiljada različitih proizvoda i programa, vrlo teško je bilo sve to pratiti.

– Došli smo do rešenja da grupišemo srodne proizvode i programe, pa smo tada oformili tri društva u okviru „Poliestera”. Jedno, „Poliester komponente”, bavi se delovima za auto-industriju i celu proizvodnju izvozi u zemlje zapadne Evrope. Drugo, „Poliester cevi”, proizvodi cevi za navodnjavanje i kanalizacione, i to po američko-norveškoj tehnologiji. Treće, „Poliester grupa”, bavi se proizvodnjom protivgradnih raketa i spada među najveće proizvođače u državi, a dosta radi i za Vojsku Srbije: poliesterske mete, prilično pozicija za ose, zolje… Posvećeni smo i osvajanju novih pozicija za vojsku, budući da je namenska proizvodnja sada u ekspanziji. Imamo izuzetnu saradnju sa Vojnotehničkim institutom i drugim institucijama Vojske Srbije. „Poliester” danas zbirno ima 350 radnika, sa oko 10 miliona evra prometa, a sve obaveze uredno izmiruje – napominje direktor „Poliester grupe” i dodaje:

– Trenutno uvodimo i standard ISO-27000 za poverljivost informacija, i to isključivo radi saradnje sa Ministarstvom odbrane, jer smo prošle godine dobili rešenje da se možemo baviti i prometom odnosno proizvodnjom sredstava naoružanja i opreme, čime nam je ostvaren cilj kome težimo već 15–20 godina. To će nam omogućiti da u narednom periodu povećamo obim proizvodnje i standard zaposlenih, kao i da uposlimo nove radnike.

Autor: Branko Pejović