U selu Bistrica na istoimenoj reci jedna vodenica bez prekida je radila u tri veka, ali od pre nekoliko godina i ona je zaćutala.
Dragomir Krdžavac je vodenicom othranio i odškolovao decu- fot GZS
Nekada su duž srpskih reka i potoka odjekivala čeketala brojnih vodenica, u kojima je teško kamenje pokretano vodom mrvilo žito. Često su građene na nepristupačnim i senovitim mestima, pa nije čudo što narod veruje da ih pohode vampiri i da vodeničari šuruju sa onostranim silama. Danas su vodenice mahom prazne, napuštene i urušene, pa mladi naraštaji ne znaju ni kako su izgledale ni čemu su služile.
U selu Bistrica na istoimenoj reci jedna vodenica bez prekida je radila u tri veka, ali od pre nekoliko godina i ona je zaćutala. O njoj je vodio računa Dragomir Krdžavac, starina od 90 godina, u čijoj porodici se vodeničarski zanat prenosi već nekoliko generacija. On se ovim časnim poslom bavi već više od 70 leta.
Zbog poduhvata gradnje mini hidro-elektrane na Bistrici i uređenja njenog korita prekinut je dovod vode, bez koje vodenica ne može da funkcioniše, a slučaj je dospeo i na sud.
“Upropastili su mi pola imanja, vode nemam, a ni dinar mi nisu dali. Tužio sam ih, a i oni mene. Nikakvo rešenje nisam dobio da oni smeju da kopaju, pa im nisam dozvolio da počnu, zbog čega su pozvali policiju i dva inspektora, koji su me vezali. Tada su mi oduzeli pištolj i pušku koje sam doneo iz Drugog svetskog rada i čuvao kao uspomenu”, priča on.
Kaže da krivicu za sve to snosi država, zbog nebrige i javašluka, jer je nekada, pre petooktobarskog prevrata dobijao novac za održavanje i opremanje vodenice.
“Vučić nije kriv, ali je odgovoran što mi ne radi vodenica. Ova potočara je hranila četiri opštine, mlela je i po tri tone žita za 24 sata. Duša me boli kad vidim da ne radi, ona mi je prehranila porodicu i omogućila školovanje dece”, jada se on.
Dok je vodenica radila pristojno se zarađivalo, ali sada su, zajedno sa vodom, presušili i prihodi porodice Krdžavac. Mlevenje žita godinama je bilo jedini izvor zarade, jer je vodeničarev sin nekada radio u fabrici, ali je nakon privatizacije ostao bez posla.
Tužba tri godine čami u prijepoljskom sudu
Zbog ometanja službenog lica protiv dede Dragomira podneta je tužba, na osnovu koje je održano pet suđenja. Sa druge strane, njegova tužba zbog uznemiravanja i oštećenja imanja i vodenice u prijepoljskom Osnovnom sudu već tri godine čeka na pokretanje postupka.
“Oni su mene tužili što sam branio svoje i sud ih štiti, mnogo sam novca potrošio na advokate. Predsednik opštine je pričao da su mi nudili velike pare za ovo, ali to nije tačno. Ja sam spreman da im prodam vodenicu i zemlju, ako plate odustaću od tužbe. Boriću se za svoje, neću ništa džabe da prepuštam”, ističe on.
Meštani Bistrice, koji generacijama jedu hleb od brašna samlevenog u Dragomirovoj vodenici, na njegovoj su strani i nadaju se da će potočara ponovo proraditi.
“Stari je u pravu, problem je mogao da se reši, ali ovi iz vlasti misle da sve najbolje znaju. Meni je još deda pričao da se ovde mlelo žito, ovde su ljudi iz svih krajeva Evrope na putu do mora svraćali i kupovali brašno”, navodi Andrija Glavoljić.
Vukašin Martinović smatra da je moguće postići dogovor koji bi zadovoljio sve. Kaže da su Bistričani sada prinuđeni da kupuju hleb, jer više nema domaćeg brašna, od kad je stala Dragomirova potočara.
Izvor: Glas zapadne Srbije
Ostavite vaš komentar