Užičanin među elitom

Dr Vladimir Reković, rođeni Pribojac,  fizičar koji je učestvovao u otkriću Higsovog bozona. –

Nekadašnji učenik Užičke gimnazije, a danas ugledni naučnik i istraživač na državnom Univerzitetu Rutgers u Nju Džersiju, već pet i po godina angažovan je na planetarnom projektu u Cernu

Ono što još nije sigurno jeste kolika je jačina njenih sprega sa svim drugim poznatim česticama, tako da je ostalo da se precizno izmere ta njena svojstva – kaže u razgovoru za Danas dr Vladimir Reković, mladi fizičar koji je zajedno sa najuspešnijim kolegama u svetu učestvovao u velikom otkriću u grandioznom akceleratoru LHC, u Cernu, kod Ženeve.

Nekadašnji učenik Užičke gimnazije, a danas ugledni fizičar i istraživač na državnom Univerzitetu Rutgers u Nju Džersiju, već pet i po godina angažovan je na planetarnom projektu u Cernu, u timu koji se bavi analizom Higsovog bozona.

Rođen je 1974. godine u Priboju. Šest godina kasnije njegova porodica se preselila u Užice, gde je završio osnovnu školu i tri razreda Užičke gimnazije. Četvrtu godinu završio je u SAD, potom i Gilfort koledž u Severnoj Karolini, a nakon toga postdiplomske i doktorske studije.

Na pitanje šta ga je preporučilo za učešće u tom projektu, naš sagovornik kaže da su to bila tehnička poboljšanja na detektorima, koje su fizičari sami osmislili i konstruisali u Cernu.

– Prvi deo mog doprinosa detektoru CMS je „triger“, odnosno okidač ili sistem koji određuje da li će se određeni sudari snimati putem detektora ili neće. Radio sam i na nekim hardverskim rešenjima na delu tog detektora i to me je preporučilo da budem deo velikog tima koji je radio na fizičkoj analizi Higsovog bozona – objašnjava dr Reković, poručivši da je analiza te čestice i dalje od primarnog značaja i da je okupila najbolje fizičare iz celog sveta.

– Kad je otkriven elektron, to u početku nije imalo nikakvu primenu. Ne želim da kažem da će primenu koju je elektron doživeo u svakodnevnom životu biti slična primeni Higsovog bozona. Značaj tog otkrića je na nekom drugom nivou. To je fundamentalni nivo i pomaže nam da shvatimo koje su osnovne sile i zakoni koji vladaju između čestica i koji će najverovatnije ukazati na mnoštvo drugih čestica, jer se u naučnoj javnosti smatra da teorija koju sada koristimo – takozvani Standardni model, nije kompletna teorija i želja svih nas je da što dalje odemo u tom pravcu.

On je objasnio da je pored Ženeve izgrađen ogromni akcelerator (LHC) dugačak 27 kilometara, koji se nalazi sto metara ispod zemlje, i poseduje najsavremeniju opremu za ubrzavanje i sudaranje protona, ali i detektori koji služe za praćenje i snimanje tih procesa. Na jednom od detektora (CMS) angažovan je i naš sagovornik, koji kaže da će i narednu godinu posvetiti analizi svojstava Higsovog bozona i njegovih interakcija sa drugim poznatim česticama.

– Nakon toga verovatno ću provesti još jednu godinu na poboljšanju postojećih detektora u Cernu. Naredne dve godine neće biti sudara u akceleratoru, a time ni detektori neće očitavati nikakve podatke, već će morati da se pripreme za nove uslove prilikom mnogo većih sudara, kazao je o svojim planovima naš sagovornik.

Na pitanje da li su moguće zloupotrebe tog otkrića, odnosno njegova primena u one ciljeve koji se ne bi mogli nazvati humanim, dr Reković kaže da se za sada to ne može dogoditi, te da su trenutno sve konsekvence tog istraživanja pozitivne za čoveka.

– Snopovi elementarnih čestica koriste se u medicini, u lečenju tumora. Posledica istraživanja u Cernu je razvoj interneta, koji je proistekao iz potrebe fizičara da međusobno komuniciraju i razmenjuju podatke, ali i novog kompjuterskog modela – takozvanog „grit komjutinga“, odnosno mrežnog računarstva, koji koristi sve kompjutere u svetu koji služe za određenu vrstu proračuna. Pored toga, svaka vrsta naučnog istraživanja koje je na granicama tehnoloških mogućnosti uvek, bez izuzetka, ima pozitivne efekte na tehnologiju i industriju, koje indirektno poboljšavaju oblasti koje nisu direktno u vezi sa samom fizikom elementarnih čestica. Smatram da se zloupotrebe za sada ne mogu dogoditi, jer su trenutna istraživanja na fundamentalnom nivou i sve moje kolege u Cernu su striktno zainteresovane za tu vrstu razumevanja, a ne za takvu vrstu primene – ocenio je dr Vladimir Reković.

Inače, nakon predavanja užičkim gimnazijalcima, za koje je vladalo ogromno interesovanje, dr Reković je održao i predavanje o Higzovom bozonu i za profesore te škole, koje je takođe bilo veoma posećeno, a među prisutnima bili su i njegovi prijatelji.

Zahvaljujući njemu, kako je Danasu rekao direktor te škole Živojin Pavlović, pedeset užičkih gimnazijalaca sa svojim profesorima, početkom aprila ove godine, otputovaće u Cern.

– Treba i vredi učiti. Učenje mi je predstavljalo zadovoljstvo, a nekada bilo i „noćna mora“, ali dobro je kada se ta „noćna mora“ prevaziđe – kazao je dr Reković, a potom, na podsećanje da su mladima često uzori ljudi potpuno drugačiji od njega i potpuno drugačijeg vrednosnog sistema, dodao da veliki uticaj na formiranje mladih imaju mediji, posebno televizija: „To je, na nesreću, slučaj u svim zemljama. Televizija i komercijalizacija programa zahvatili su sve zemlje i sva društva, tako da nisam siguran da je stanje drugačije u Srbiji“.

Fizika elementarnih čestica

– Moderna fizika, koja uzima u obzir teoriju relativiteta i kvantnu fiziku, uči se u našim gimnazijama, ali ne i u većini škola u zapadnim zemljama. Time su naši gimnazijalci u prednosti u odnosu na učenike u drugim zemljama. Međutim, fizika visokih energija ili fizika elementarnih čestica je novija i još uvek se ne predaje u srednjim školama, a na fakultetima se sluša tokom završnih godina. Mislim da je sada pravi trenutak da se ona polako uvodi u naše škole – savetuje naš sagovornik.

IZVOR : „Danas“

AUTOR: NENAD KOVAČEVIĆ

http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/terazije/uzicanin_medju_elitom.14.html?news_id=255024