Ugroženi put i stambeni objekti

Izgradnja hidroelektrane u Priboju opet pokrenula klizište.

U Priboju je, na mestu iznad koga se izvode radovi na izgradnji hidroelektrane „Rekovići“, na reci Lim, po drugi put od početka gradnje, pre oko mesec dana, aktivirano klizište koje ugrožava put i stambene objekte.

Nikola Petrović, bivši direktor Elektromreže Srbije sadašnji je direktor firme „Mini hidro investments“, koja je investitor na izgradnji ove hidroelektrane. Predstavnici instituta „Jaroslav Černi“koji izvode stručni nadzor kažu da su oni uradili privremene mere sanacije u toku radova, a da će definitivna sanacija terena biti moguća kada se završi hidroelektrana .

Zbog klizišta se put svakodnevno popravlja

Zbog novih aktivnosti klizišta, koje su počele pre oko mesec dana, povremeno se prekida saobraćaj na lokalnom putu za gradsko groblje „Dobrilovići“. To mesto prekida se skoro svakodnevno nasipa . Konture rascepa klizišta u obliku potkovice, na površini od oko 10 hektara, najbolje se vide iz Pribojske Banje, koja se nalazi na brdu sa druge strane Lima, naspram onog gde je klizište koje ugrožava stambene objekte. Meštani Banjskog čamca, prigradskog naselja, na kome se izvode radovi kažu da su zbog klizišta nedavno dolazili neki geolozi, koji su rekli da su promene izazvane gradnjom hidroelektrane dubinske i da će najverovatnije stambeni objekti morati da se isele. Stanari tih objekata ne žele da govore za medije jer se boje da zbog toga od investitora neće moći da naplate odštetu.

Kada je klizište prvi put, pre oko godinu dana, aktivirano došlo je do pomeranja stubova koji nose dalekovod, što je uzrokovalo kidanje visokonaponske mreže. Tada je urađena prva sanacija, postavljena je betonska mreža šipova, a to je, kako kažu u institutu „Jaroslav Černi“ prilično skupo rešenje. I pored toga nove aktivnosti klizišta koje su vidljive na betonskim stubovima, čak i sa suprotne strane reke, gde su katastarske parcele koje pripadaju Pribojskoj Banji , uznemiravaju građane . Studija procene uticaja na životnu sredinu koju je radio isti institut koji nadzire radove nije predvidela ovakve geološke nestabilnosti

– Geologija, majka priroda, uvek su moguća iznenađenja, jer ako vi hoćete da baš svaku eventualnost predupredite i da pokušate da se osigurate, onda su potrebni silni radovi i novac, kaže za naš list izvršni direktor Instituta „Jaroslav Černi“ Dejan Vučković i dodaje da će definitivna sanacija terena biti urađena po završetku objekata.

U pokušaju da telefonom razgovaramo sa predstavnicima investitora i glavnog izvođača, firme „Mini hidro investments“, dobili smo sekretaricu koja je rekla da će nam se na ostavljeni broj telefona javiti neko ko je upućen. Do zaključenja ovog izdanja nije se niko javio.

Slaviša Mlađenović, na tabli izvođača radova istaknut kao odgovorni izvođač ne javlja se na telefon, a kontakt nismo uspeli da uspostavimo ni sa drugim izvođačem radova „Hidrotehnika-Hidroenergetika“, koga smo takođe kontaktirali i od sekretarice dobili uveravanja da će nas pozvati.

Sve je počelo nelegalno

„Mini hydro investments“ je na osnovu ranije dobijene energetske dozvole još 2012. godine angažovala firmu „Geo- sfera“ , iz Čačka i započela bušenje korita Lima, koje je, na osnovu prijave Dejana Puzovića, predstavnika udruženja „EKo LIM “ tadašnje nadležno Ministarstvo proglasilo nelegalnim. To je bio povod za pokretanje peticija građana protiv izgradnje ove hidroelektrane kao i protesta i pisanja prigovora na planove za izgradnju i Studiju procene uticaja na životnu sredinu. Stručna služba FAP-a je u aprilu 2013. godine sačinila izveštaj , u kome piše da bi se izgradnjom takve hidroelektrane ozbiljno ugrozila bezbednost objekata pogona „Montaža“, jer bi on jednim delom bio poplavljen.

Za uspeh inicijative za raspisivanje referenduma, za i protiv izgradnje hidroelektrana na Limu u Priboju , koju je u toku izborne kampanje , 2014. godine raspisao LDP Priboj, falilo je stotinak potpisa, ali je prikupljanje naprasno prekinuto. Svi prigovori su odbijeni, a Studija procene uticaja na životnu sredinu je 2014. godine izmenjena. Izmenjen je i plan izgradnje hidroelektrane, čija je visina, a time i zapremina hidroakumulacije povećana pa je tako nadležnost za dobijanje građevinske dozvole sa lokalnog prešla na republički nivo.

Pre nego što se to desilo u lokalnoj skupštini su vođene rasprave o izgradnji hidroelektrane a to je bio razlog da neki odbornici podnesu ostavke, iz moralnih razloga , kako su sami obrazložili. Lokalna skupština je ipak većinom glasova potvrdila sve planove i odobrila gradnju hidroelektrane.

Izvor : „Danas“ Autor: S. Bjelić