Badnjak simboliše hrast koji su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu gde je rođen Isus i koje je pravedni Josif založio da ugreje hladnu pećinu. Varnice koje su poletele u nebo su najavile poseban događaj. Takođe, badnjak je najava Časnog krsta Hristovog.
Badnjak se seče pre izlaska sunca. Domaćin sa sinovima ili unucima (obavezno neko mlad) ide u šumu da seče badnjak.
Skoro uvek je u pitanju mladi hrast ili cer . Pre nego što ga poseče, domaćin mu se obraća „Dobro jutro badnjače i čestit ti Božić“. On predstavlja živu osobu i domaćin mu se tako i obraća. Prvi udar sekirom je sa istoka. Badnjak treba iseći iz tri puta.Treći udarac se zadaje sa zapada da bi badnjak pao ka istoku i dočekuje se na rame, ili se pak pušta da padne nepresečen u potpunosti, (tada se lomljenjem, uvrtanjem i sukanjem odvoji od korena a taj lomljeni deo se zove brada. Iver koji izleće od badnjaka ima posebno značenje.
Badnjak preko dana stoji napolju , a uveče, pred večeru, unosi se u kuću Kada ga domaćin unosi u kuću, zajedno sa slamom, domaćica ga posipa ž,itom a domaćin ga stavlja uz ognjište.
Badnjak se prvo celiva i maže medom. Potom se pali i pristupa se „džaranju“. To je običaj čačkanja i raspaljivanja plamena koji je kod hrasta karakterističan po iskrama koje iskaču iz plamena.
Kada se za badnjak ide organizovano, ispred sela, tada se prangijama i puškama oglasi odlazak u šumu, izabere u šumi hrast koji se prethodno osvešta i zalije vinom i medom.
Paganska simbolika badnjaka.
Badnjak predstavlja neku vrstu zaštitnika ognjišta. Povezan sa sunčevim ciklusom i predstavlja deo poštovanja sunca. Spaljivanjem hrasta (svetog drveta) se iz vatre rađalo novo sunce i zato je proslavljano u krugu ognjišta.Iako se misli da je kult badnjaka autentično slavenski, on je raširen svuda po Evropi. Poznato je da su Kelti palili hrast kao deo kulta čekanja sledećeg leta. Od njih je to ostalo prisutno dugo na britanskim ostrvima a poznato je među mnogim evropskim narodima.
Srbi i Rusini lože badnjak. Rusi i Bugari lože jelku, a nekada su ložili hrast (Bugari su ga zvali bdnik). U Vojvodini i Hrvatskoj isto unose badnjak u kuću.
Francuzi kao badnjak lože trešnjino drvo, a Belgijanci imaju badnjak u obliku stilizovanog kolača prelivenog kremom.
Ostavite vaš komentar