Савиндан у Прибоју 1900. године

Народне игре до зоре. Изведен позоришни комад .

У часопису „Цариградски гласник“ , броју који је изашао  24. фебруара 1900. године,  детаљно је описана прослава Савиндана у Прибоју.

Прослава је организована  у школи у школи- капели – метоху манастира Бање .
Испод копије странице из часописа која није најбоље читљива  следи препис који покушава да задржи оригиналност чланка .

Часописи су тада били реткост а појављивање овог описа сведочи колико је   прослава Савиндана у то време у Србији била важна . Такође сведочи и о важности школе и Манастира на Бањи.

Да би што свечанија прослава Св. Саве ове године била, чланови српско-правослане општине у Прибоју , као и остали грађани с благословом Њ.Вир. Митрополита Г. Дионисија, 29. Новембра минуле године образовали су нови одбор за приређивање Св. Савске забаве са Игранком.

За председника изабраше члана општине Васу  Р.Стевовића уваженог трговца овд., за благајника господина Јеврема Новаковића а за чланове: г.г. Јеврема В. Јевђовића, василија Стријелића и Ђорђа Нововића, грађане овдаш., а за деловођу г. Ђакона Василија Ј.Марића овд. Учитеља. Одбор реши јођ да се штампају позивнице за забаву што би и извршено.

Уочи славе послате су позивнице овд. судским чиновницима и грађанима . А учитељ са ученицима украшавао је школу венцима од природног зеленила.

______________________

Три слике украшавале школу

Од слика украшаваху школу осим иконе Св. Саве још и слика Њ.И.В Султана,  најновија слика нашег г. Митрополита, слика Вука Ст. Караџића, оца нове српске књижевности , слика почив. Србина Томе Јовановића тргов. Из Скопља, и многе школске; све ове слике искићене су биле зеленилом.

Ми Прибојчани , као што је многима познато , немамо цркве, да се у љој Богу молимо , него се скупљамо и молимо Богу у школи- капели – метоху манастира Бање и ту се само вечерња и јутрења свршава. У очи Св. Саве вечерњу је одслужио Високопречасни  Архимандрит порушеног манастира бање, г. Гедеон Марић, у присуству  – – – – – – учитеља, ђака и осталог  побожног света; за време вечерње на  _ _ _ _ _ _  учињен је спомен учитеља, ученика и ученица .

Сутра дан звечка избуди све и позва мало и велико у овдашњу капелу на молитву , а беше дошло и доста народа обојег  пола из оближљих села Бање и раче све у свечаном руху.  Јутрењу је одслужио поменути г .  Архимандрит са ђаконом . света је било толико да су многи стојали у дворишту . По завршетку св. Јутрења, извршено је водоосвећење а затим освештано кољив; резање колача извршио је  г. Архимандрит  са г. председником приреживачког одбора Васом Р. Стевовићем овогодишњим домаћином, затим је г.Архимандрит објавио народу , да се за идућу годину примио домаћинства г. Алекса М. Борисављевић угледни трговац овд. Г. Архимандрит  објасни значај самога празника  и каза поздрав  Њ. Вир. Митрополита  Г. Дионисија  на што се сакупљени народ  одазва са „Живео Г. Митрополит“.

_______________________

За тим је држао говор ђакон и учитељ Василије Ј.Марић“ О животу и раду СВ. Саве“ који је са пажнјом саслушан. За тим је наступило кропљење и целивање иконе Св. саве, за време кропћења ђаци су певали „Ускликнимо с љубављу“. Гости су послужени кољивом, дуваном и пићем а  за све време ученици и ученице декламовали су и певали на изменце на опште задовољство.

После је настало право ђачко весеље јер у дворишту свирка позва све у коло; весеље је трајало целог дана . Учињена је посета г. Архимандриту, ђакону, домаћину г Васи Стевовићу и новом домаћину г. Алекси Борисављевићу и честитали  му на избору.

А приређивачки одбор је био заузет око забаве, која се држала исто вече у кафани манастира Бање за потпомагање сиромашних ученика. салон у коме је држана забава био је дивно декорисан сликама и венцима . Нарочиту пажњу својим украсима обраћаху слике Њ.И. Величанства Султана као и слике СВ. саве и Њ. Бир. Митрополита Г. Дионисија. Забави су присуствовали од стране царске власти: Мудир-беј прибојски, Етем сф. јузбаша и командант војни асан еф. војни мулазим , Асан еф. мулазим зантијски и Мухамед-Алија сф. син овдаш. Мундир- бега, мноштво одличне публике из места и околине без разлике вере и народноссти.

По жељи г.председника приређивачког одбора забаву је отпочео г. ђакон Василије Марић учитељ поздравном речју гостима , у којој је нарочито истакао циљ ове забаве и захвалио се свима онима који потпомажу школску сиротињу, у исто време је заблагодарио Њ. И. Величанству Султану а за тим Њ. Вир. Митрополиту нашем  Г. Дионисију. који се стара око напретка вереи просвете и осталим царским властима . Иза тога отпевао је ђачки хор и певачки збор химну Св. Сави, а затим ученици и ученице врло складну химну Њ.И. Величанства Султана „Дај Боже“. Иза тога настале су разне песме и декламације.

После одмора други део био је певање уз гусле „Васојевић Стева од Сенице од села Дубнице“, српску народну песму певао г. Радивоје Новаковић, грађанин овд. на опште задовољство.

После су настале народне игре, које су трајале до бијеле зоре, када су се присутни почели разилазити. за тачну услугу и ред на забави тог вечера има се заблагодарити на првоме месту председнику  приређивачког одбора г. Васи Стевовићу, благајнику Јеврему Новаковићу и осталим приређивачима ове збаве. Уједно са овим сматрамо дужност изјавити најтоплију благодарност свима онима , који лично посетише забаву , и онима  који немогавши доћи потпомогоше материјално фонд сиротих ученика и ученица. Добровољних прилога што из места што са стране , пало је толико да Одбор може бити потпуно задовољан. Преставници царске власти изразили су своје велико задовољство на потпуном реду , који је владао те вечери  и срдачно су захвални свим приређивачима забаве .

Братско вам поздравље.

 В. Ј. М.

Ћирилица штампана у Отоманском царству

Часопис „Цариградски гласник“ штампан је ћирилицом  у Цариграду , главном граду Отоманског царства , у периоду , од 1895. do 1909. године .Његов уредник  био је Коста Групчевић. Претплата за часопис могла је да се изврши у Турској , а могао се читати у  Србији, Церној Гори, Далмацији, Славонији , Хрватској, Бугарској, Грчкој и Енглеској.

Уредништво часописа је  поред информација о политици и занимљивостима из целог света , разних огласа, хтело читаоцима да омогући увид  у стање српске културе, науке и технике, (пратили су рад Николе Тесле и писали о његовим патентима.

 Овако су они у првом броју који  је изашао 14. јануара 1895. представили своју програмску оријентацију :

„У неколико речено, програм нашег листа чисто је корисне природе, што год будемо оценили да иде у прилог томе , да наши читаоци корачају стопама напретка у привредном, просветном и трговинском погледу , ми ћемо им пружати на читање и на тачно разумевање путем нашег листа.“

www.priboj033.com                                    Приредио: С. Б.