Prenosimo vam odlomak putopisa Pjera Lefevra sa njegovog putovanja za Carigrad gde je bio sekretar u pratnji Ašila Arlija, barona od Sansija. Ovde su opisi Foče, Boljanića, Taslidže (Pljevalja) a zatim opis prelaska Lima, prolaska kroz Prijepolje i noćenjem u Mileševi. Putovanje iz Dubrovnika do Carigrada se odigralo u avgusta 1611. godine.
Tjentište, Foča, Čajniče
U nedelju, trinaestog avgusta, pomenuti gospodar stiže na ručak u Tjentište, selo na maloj reci koja se zove Sutjeska, kraj Hercegovine, u zemlji Morlakiji. Tu ima još jenda druga reka koja se tri puta prelazi preko malih, drvenih mostova, a onda, kada se počneš penjati levo uz planinu, ona ti dođe sa desne strane. Rastući sve više, ova reka protiče između dve planine, plodne i lepe i najvećim delom obrasle šumom. I posle neka četiri sata puta, na obroncima pomenute planine, prelazi se reka koja se zove Drina (bar to joj je ime upisano u karti) preko jednog velikog drvenog mosta, dugog kao Rialto u Mlecima. Ovaj most izveden je na samo jedan luk sa potporama sa obe strane. Zatim, ostavljajući iza nas most i reku koja je tu zaokretala, prođosmo kroz jedno omanje selo, od nekih pet ili šest kuća, i idući obalom reke, posle nekih sat i po putovanja, sa naše leve ruke ukaza nam se grad Foča, a u rečenoj provinciji Hercegovini. Tu ima još jedan most koji prelazi preko reke koja se zove Ćehotina. Ovaj grad nije opasan nikakvim zidinama i može da ima nekih osam stotina kuća; sve su one od drveta, vrlo niske i bez prozora. Ima veliki broj malih džamija i kraj je dosta lep. U rečenom gradu moj gospodar zanoći u karavansaraju. To mesto je nalik na halu i namenjeno je za konačenje putnika. Tu bez muke može da se smesti tri stotine konja; sagrađen je od kamena i pokriven olovom. U ovom gradu proizvodi se velika količina noževa koji su cenjeni ne toliko zbog njihovog kvaliteta koliko zbog lepe izrade.
U ponedeljak, petnaestog avgusta, rečeni gospodar stiže na ručak u Ustikolinu, jedno mesto u rečenoj provinciji Hercegovini. Kada se napusti Foča penje se uz planinu koja je sva u šumi, voćnjacima, livadama sa žitom i u vinovoj lozi. Sve dovde je zemlja brdovita, sva u hrastovoj šumi, slabo naseljena, ali puna divljači, prepelica i divljih golubova kojih ima u izobilju. Potom rečeni gospodar pade na konak u Brahu, u provinciji Hercegovini. U tom mestu od kuća ima samo karavansaraj, namenjen za skloništa putnika, kakvi se nalaze po svoj Turskoj. Kraj pomenutog mesta, u podnožju planine, na levu ruku, nalazi se selo po imenu Čajniče, u kome se može naći sve što putniku može zatrebati.
Rudolf Otto Ritter von Ottenfeld – Prizor sa ulice na Balkanu (wikigallery.org)
Boljanići i Taslidža
U utorak, šesnaestog dana, avgusta meseca, rečeni gospodar pođe iz pomenutog mesta putem naspram vrata karavansaraja koji se penje uz planinu. I kako smo se polako penjali uz pomenutu planinu ukazivaše nam se brda okolnih planina i okolnih krajeva. I putujući putevima mučnim, krivudavima i neprohodnim stigosmo u mesto koje se zove Boljanići, u istoj provinciji Hercegovini. Kuće su u njemu, jedna od druge na milju razdaljine. U ovom mestu ima jedno pojilo za karavane i groblje u kome su nekada sahranjivani hrišćani, kako to videh po krstovima dignutim iznad grobova. Posle ručka naš gospodar krenu na put i zanoći u Taslidži (stari naziv grada za Pljevlja), gradu u istoj provinciji Hercegovini, koji ima oko četiri stotine ognjišta. U ovom gradu postoje tri džamije, dve su od kamena, i u jednoj od njih se nalazi lep šedrvan, a treća je od drveta. U ovom gradu imaju i dva karavansaraja, dosta prostrana i pokrivena olovom. Od Boljanića do pomenutog grada Taslidže zemlja je dosta obrađena. Na mestima gde nema voćnjaka zasađena je mlada šuma. Kraj je ipak više šumovit nego ogoljen i pun je malih vrela. Otprilike na dve milje pre nego se dođe u pomenuti grad, na vašu desnu stranu, nalazi se rečica koja teče dolinom. To je bio prvi grad u kome naiđosmo na pristojan svet koji se divljaše finoj izradi mačeva koje smo mi i pratnja nosili, a oni primitivniji među njima, podsmevahu se govoreći da su dugi noževi koje nosaše naša pratnja dobri da se od njih prave ekseri. Neki od njih koji seđahu u kafani kraj karavansaraja, pijući kafu, ponudiše nas istom kafom. Ali nađosmo da je vrlo lošeg ukusa.
Dolazak u Prijepolje i dalje prema Mileševi
U sredu, sedamnaestog avgusta, naš gospodar pođe iz Taslidže i napuštajući karavansaraj udari desnom stranom. Nastavismo put brdovitim krajem i skoro potpuno obraslim u čestar. Zatim, posle nekih četiri ili pet sati putovanja, siđosmo niz planinu koja bi duga za silaženje. Na kraju ove planine, sa naše leve strane, naiđosmo na jednu malu reku koja se mogla kamenom prebaciti. Krenuvši putem uz obalu reke,planina nam dođe sa leve a reka sa desne strane. Ta reka se zove Lim. Posle nekoliko sati putovanja, duž ove reke, pređosmo je preko drvenog mosta koji je bio na tri luka. Idući dalje putem, na nekoliko milja odatle, prođosmo kroz jedno tursko groblje i uđosmo u grad od nekih tri stotine ognjišta koji se zove Prijepolje. Ovaj grad nije opasan zidinama, kao ni prethodni gradovi; kuće su im građene od drveta i niske su kao i kuće drugih gradova. Ovaj grad prođosmo ne zaustavljajući se u njemu. Na izlasku iz grada naiđosmo na jedan most, dug oko dve stotine koraka, koji ide preko jedne planinske reke koja u to vreme nije imala mnogo vode, ali korito joj je bilo široko i okomito. Nekada njena voda naraste i ona teče silovito. A gore, na vrhu jedne okomite stene, nalazi se starinski zamak čije se kule nadvijaju nad provaliju. Nastavljajući dalje, posle neka dva sata putovanja, stigosmo u mesto Miloševo (Mileševa). U njemu se nalazi crkva Svetog Save, manastir pravoslavnih kaluđera, kojih ima dvadesetak na broju. Odosmo da ih vidimo.
Po zidinama, u unutrašnjosti manastira, mnogi putnici bejahu napisali svoje ime. Među njima i gospodin od Breva, što nas uveri da je gospodin od Lankoma, polazeći da preuzme poslanstvo, prošao ovuda, jer gospodin od Breva je bio među plemićima u njegovoj pratnji.
Opis manastira Mileševa, kaluđera, i okoline
Ovi kaluđeri su loše obučeni i bedno žive. Imaju samo jednu košulju i mantiju sive boje kao kod francuskih franjevaca, otvorenu spreda sve do pupka. Na njoj nema ni pojasa ni dugmadi, tako da im se vidi ceo stomak. Kod većine njih ova mantija je pocepana na više mesta. Neki idu obuveni a neki bosi. Na glavi svi nose kapu na dva roga, izrezanui spreda i ljubičaste boje, sličnu onim našim kapama sa petlovim perjem. Nose vrlo dugačku kosu, koja im sva raščupana pada niz ramena. Kad se tome još dodaju njihova mršava lica, tuga ih je gledati. Uostalom, u unutrašnjosti njihove crkve dosta je uredno. Crkva je iznutra sva oslikana. Oprema za bogosluženje je u dosta jadnom stanju, većinom stara i islužena. Tu nam dadoše dosta crnih damaskih šljiva vrlo ukusnih. Kravansaraj nije nizašta; ali u njemu ima jedna dobra česma. Pošto smo unutra ostali jedno pola sata i pomolili se Bogu, popesmo se na konje i krenusmo prema planini. Otprilike na milju odatle, pomenuti naš gospodar ostade da zanoći u gradu od nekih sto ognjišta, koji se zove Mileševo, u istoj provinciji Srbiji. Na severu od ovog grada nalazi se ona visoka stena koju sam već opisao. Na njenom vrhu nalazi se zamak sa istim imenom kao rečeni grad ili pak Rocca partita. Utvrđen je dvostrukim zidom, a nema nikakvih opkopa, sem prirodnih, to jest provalije koje ga okružuju sa svih strana. Nad stenama vise, jedna uz drugu, više velikih četvrtastih kula u kojima niko više ne obitava. Zidovi pomenutog zamka su stari i napola srušeni. Čini se da je ovaj zamak davno građen; četvrtastog je oblika, spram njegove istočne strane uzdiže se jedna visoka planina koja ga nadvisuje, ali na koju se ne može izneti top zbog stene i provalija koje se nalaze ispod planine. Tuda protiče i jedan planinski potok.
(Kraj)
Ostavite vaš komentar