„Okvir“- Bojan Bjelić

Bojan Bjelić o Đolovim fotografijama i njihovim motivima .

Temeljan, pažljiv, proračunat, isplaniran, precizan… takav nije Alen Djozgić-ni u životu, ni u poslu! Ako stvari treba da se dese, a neće-on će ih ‘’desiti’’! To vam je prokleti ulični pas večito razapet izmedju “Sepulture“ i želje za mestom u ekipi za nedeljnu fucu. Zvali smo ih “samačari“-orijentir njihovog kvarta je bio pribojski “Samački Hotel“ koji je gledao na glavnu, dok su ostale zgrade bile poredjane u pravougaonu formaciju, u kojoj se nalazilo nešto što je trebalo da bude zelena površina, na kojoj se opet nalazio kontejner za otpad iz sve četiri zgrade. Tu su igrali ‘’fuce’’.Tu su se igrali.

Ta, gorepomenuta, površina je odavno bila fino uglačana tepsija prašine, sa ponegde ponekom rupom za klikere i ponegde ponekom neravninom, pa neravninom, pa neravninom…. Mrzeli smo gostovanje kod njih. Oko terena su bile zgrade, moralo se paziti na jake i visoke lopte-ljudi hoće ubiju zbog prozora, zatim parking-jebu mater vlasnici tristaća i 128-ica,jebu opravdano! I naravno-taj kontejner! Preko ulice je gradski pijac, oštećeno voće i povrće završava upravo na ivici linije gde se na kolenima, poput Mancea, proslavlja gol za pobedu, po nogama se nahvatalo seme lubenice i trulog paradajza,muve panično lete i viču : ‘’smetam,smetam,smetam..

[blockquote style=“1″].“ Lubenice, paradajz, muve…paradajz, muve , lubenice. I taj neki fazon zemalja trećeg sveta. Zamisli ti koliki je to kontejner kad cela gradska pjaca i četiri zgrade lageruju svoje iznutrice. Ostavi sve to kojekakve negative u čoveku: neka nana juri za unučetom sa tavom kajgane, veš, mnogo veša: beli, sivi, crveni, plavi , crni… Žene komentarišu ‘’Kasandru’’, deca vrište psovke od familijarne linije pa do religijskih motiva, komšos neki nalakćen na prozor , vreba i osmatra da mu neko loptom ne ulubi Ladu (kao da mi šutamo kamenje, a ne prefinjene specijalke ): ’’jebite mene,nemojte nju’’! A onda ti jednog dana ta slika postane mala, postaneš razapet izmedju nje i sebe, moraš iznova da je pronalaziš i dozivljavaš,da je produbljuješ i vajaš.[/blockquote]

To je dvorište iz priče, ovo su nove nade

 

Sa lica ljudi opet čitaš poruke i nišaniš unutrašnje monologe, na lica zgrada stavljaš svoje fasade i kao indigom lepiš drugačije neke zavese. I to kipi-i prekipi iz tebe. Sasvim suptilno. Jednom sam rekao da je brutalno. I dalje stojim iza toga! Brutalno jasno, brutalno oštroumno. Ovde više nema okvira, sad je posmatrač u stanju da oseti slanoću one nanine kajgane, temperaturu onog piva, čak i zebnju nekog stajača na prozorima… Lajavac, buntovnik, drkadzija! Takav je Djole u životu i u poslu! Arise ili Refuse, braćo i sestre, a ne zvona i praporce! Fudbalska karijera mu je ostala u tom dvorištu, zarobljena kraj kontejnera, ali on-on više nema okvira.