Priboj

Na divljim i dvema legalnim deponijama u dolini velike reke decenijama se odlaže komunalni otpad. Uz obalu stari šporeti, frižideri i karoserije automobila. Meštani strepe od poplava

PLASTIČNE kese i tkanine koje vise sa ogolelog drveća uz reku, stari šporeti, frižideri i karoserije automobila, samo su neki od „pejzaža“ sa Lima. Uz reku su i mnogobrojne divlje deponije, ali i dve legalne! Jedna gradska na ulazu u Prijepolje i druga u Druglićima kod Priboja!

– Deponija „Stanjevine“ na ulazu u Prijepolje, odlukom Skupštine opštine, legalna je od 1971. godine – kaže Aziz Hadžifejzović, direktor Javnog komunalnog preduzeća „Lim“ u Prijepolju. – Divljih deponija, po našem saznanju, nema na obalama Lima duž teritorije naše opštine, a sve nastale se blagovremeno otklanjaju. Osim toga, otpad iz svih sela uz obalu reke odnosi se i odlagaže na deponiju „Stanjevine“.

Upravo ovu deponiju žitelji Prijepolja smatraju najvećom ekološkom bombom, dok u Zalugu, naselju preko puta smetlišta, otkrivaju niz problema izazvanih nagomilavanjem smeća.

– Strepimo od svakog većeg vodostaja Lima jer nam plavi bašte i preti kućama, a kada se povuče ostavi mnogo otpada – jada se Šaban Gojak. – Na uskom pojasu, između magistralnog puta za more i Lima, godinama se podiže bedem od smeća, piljevine i šuta, koji pri većem vodostaju „gura“ reku prema našim dvorištima i imanjima. Da ne pominjemo muve od kojih leti ne možemo da se odbranimo i neizdrživ smrad koji nas svakodnevno guši.

UGROŽAVA PROIZVODNjU STRUJE

ZBOG nagomilavanja otpada na ulaznim rešetkama u „Potpeć“, jedinu hidroelektranu na Limu, godinama su postojali gubici proizvodnje struje, a zbog čišćenja otpada jezero je pražnjeno što je izazivalo ekološke probleme poput pomora ribe. – Tokom 2008. godine rekonstruisan je kran i dograđen grajfer kojim se nekoliko puta godišnje čisti otpad ispred rešetki – kaže Ivko Šaponjić, direktor „Limskih hidroelektrana“ u Novoj Varoši. – Do 2008, svake godine smo od velikih preliva u proleće do redovnog godišnjeg remonta krajem avgusta imali smanjenje aktivne snage turbina do 25 odsto. Gubitke proizvodnje sada nemamo, ali imamo troškove čišćenja rešetki od smeća i održavanja opreme za čišćenje.

Nekoliko desetina kilometara nizvodno, takođe na desnoj obali Lima, u pribojskom selu Druglići, nalazi se zajednička, privremena deponija opština Priboj i Nova Varoš. Otpad se ovde odlaže decenijama i samo što nije zatrpao put između dva grada. Smeće gori svakodnevno, a od neprijatnog mirisa u selima preko Lima, tvrde da jedva žive.

Bilo bi drugačije da je u novovaroškom selu Čelice, završena regionalna deponija „Banjica“ za opštine Priboj, Prijepolje, Sjenica i Nova Varoš. Zemljani radovi za izgradnju završeni su 2007. godine, ali je gradnju, osim nedostatka novca, pratio niz nesuglasica čelnika ove četiri opštine. Novembra prošle godine, šef delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasador Majkl Devenport predao je predsedniku opštine Nova Varoš dokumentaciju za izgradnju „Banjice“. Za geološke, geotehničke i hidrološke analize i usklađivanje tehničkog projekta deponije, „EU Progres“ je uložio 239.000 evra. Za upravljanje deponijom osnovano je i zajedničko preduzeće četiri opštine sa sedištem u Novoj Varoši, ali, po svemu sudeći, ponovo ima nesuglasica.

U Sjenici su nam rekli da ova „opština nije odustala od izgradnje deponije“, nadležni opštine Priboj nisu nam odgovorili na prosleđena pitanja, a iz Prijepolja su nas uputili da potražimo u Novoj Varoši.

– Izdata je građevinska dozvola za izgradnju deponije, ali nedostaju sredstva za završetak – odgovara Dimitrije Paunović, predsednik opštine Nova Varoš. – Ukoliko uskoro ne bude rešen problem finansiranja gradnje deponije, mislim da ću potpisati ugovor sa deponijom „Duboko“ kod Užica.

Zaboravlja se, izgleda, da bi se otvaranjem deponije „Banjica“ zatvorila sadašnja smetlišta i rugla ukraj puteva u Limskoj dolini.