Mnogi u restrukturisanju neće preživeti 15.maj

Predsednica Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić ocenila je da će većina tih preduzeća, bez državne pomoći „biti mrtva u roku od 15 dana“.Država sada štiti te firme tako što im daje poseban status, objašnjava ona, što znači da poverioci ne mogu da im blokiraju račune ili da prinudno naplate dugove, a od 15. maja to prestaje.

„Sam mandatar (Aleksandar Vučić) je rekao da misli da će tek oko 20 preduzeća preživeti zaustavljanje restrukturiranja. Sa aspekta tih preduzeća to je katastrofa, a sa aspekta radnika – kataklizma. U tim preduzećima radi 56.000 radnika, i kad to pomnožimo sa tri-četiri člana porodice, oko 200.000 ljudi bi moglo da ostane bez prihoda“, rekla je ona Tanjugu.

Savić je dodala da je jasno da ova vlada nije kriva za situaciju, ali, kako kaže, nisu krivi ni radnici ni sindikati za sve loše poteze koji su se povlačili u proteklih 10 godina.

„Sada sa novom vladom moramo da napravimo neki dogovor, da konačno počnemo da vodimo socijalni dijalog i da nam radi Socio-ekonomski savet“, poručila je ona.

Savić je podsetila da prema odluci Ustavnog suda, zaštita države važi do 14. maja, što znači da vec sledećeg dana, preduzeća u restrukturiranju izlaze na tržište. Prema njenim rečima, ako poverioci počnu prinudno da naplaćuju potraživanja, više nema priče ni o čemu do o stečaju ili likvidaciji.

„U predizbornoj kampanji mnogi su obećavali nove poslove i opstanak preduzećima poput IMT, IMR, FAP Priboj, Jumko Vranje, Železara Smederevo. Ima rešenja za mnoge od njih, ali treba da sednemo i razgovaramo. Od 15. maja stvarno ne znam kako ćemo sprečiti neminovan socijalni bunt“, upozorava Savić.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić rekao je Tanjugu da je jedno od rešenja za te firme da se proda deo imovine i pronađe novac iz budžeta za otpremnine, a i to je, kako kaže, iznuđeno rešenje.

„Nema druge – mora da se prodaje imovina u celini ili samo deo, mada su u najvećem broju slučajeva dugovi mnogo veći od vrednosti imovine. Ta preduzeća više od jedne decenije ništa nisu proizvela, duguju za poreze, doprinose, struju. Duguju državi, bankama, svakome ponešto duguju“, kaže profesor Savić.

Prema njegovim rečima, 10 godina je izgubljeno, a moglo se uraditi više kad zemlja nije bila u ovakvoj krizi. Međutim, kaže on, država je išla linijom manjeg otpora.

„Aljkava politika prethodnh vlada dovela je ta preduzeća u lošu poziciju. Zato su danas te firme izgubile tržište, tehnički i tehnološki su zaostale, pa država iz budžeta troši mnogo novca za njih. Država će verovatno samo za manji broj moći da pronađe strateškog partnera, dok će većina morati u stečaj i likvidaciju“, ocenio je on uz opasku da bi neke bilo moguće oporaviti, na primer, FAP ili IMT, ali verovatno ne na nivu proivodnje koju su imali pre 20 godina.

Snežana Veličković, jedna od 1.760 radnika Jumka iz Vranja rekla je Tanjugu da su radnici tog preduzeća u štrajku od 13. januara, i naglašava da neće odustati od „borbe za svoja prava“.

„Svim sredstvima ćemo se boriti da firma opstane. Radikalizovaćemo štrajk, krenućemo u šetnju prema Beogradu, blokiraćemo put, angažovaćemo omladinu. Ceo grad bi trebalo da se bori“, poručuje Veličković i dodaje da bi svi koji su doveli firmu do ovog stanja trebalo da odgovaraju.

Ona navodi da sidikat Jumka od početka štrajka između ostalog zahteva promenu menadžmenta, nadžornog i upravnog odbora, povezivanje radnog staža, socijalni program, otpremninu za penzionere, 17 zaostalih zarada iz 2002. i 2003…

Foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock

Izvor: Tanjug, Mondo