Jeremičak je veoma retka, ugrožena i zaštićena biljna vrsta koja raste samo na Balkanu, dok ga u Polimlju, naročito u pribojskim selima, ima u izobilju. Njegov prelepi beli cvet opojnog mirisa izlaže ga prekomernom branju i riziku od nestajanja.
Njegov latinski naziv je Dafne blagayana Freyer, a u narodu je još poznat i kao renik, remnik, borika, blagajev likovac. Lepi beli cvet je opojnog intenzivnog mirisa. Kada u šetnji kroz šumu osetite mirise luksuznih parfema, za to su zaslužne Isparljive cvetne supstance, benzil benzoat i linalol,koje se retko zajedno nalaze u prirodi, a koje njegovom mirisu daju te slatkaste, tople i osvežavajuće mirisnie note.
Redak opojan i otrovan
Zbog cveta neobičnog mirisa, jeremičak se tradicionalno ubirao tokom perioda cvetanja, obično od marta do maja.
Oguljene stabljike mogu sadrže otrovni glikozid dafnin, koji u dodiru sa ljudskom kožom može da prouzrokuje plikove i druga oštećenja kože, pa je to, pored očuvanja, još jedan razlog da ne kidate ovu retku biljku.
U planinskim područjima, hrabro probijajući se kroz sneg, ovaj cvet predstavlja prvi vesnik proleća i najavu toplih dana,koristio se često kao dekoracija u domu uspostavljajući harmoniju između spoljašnjeg i unutrašnjeg okruženja.
Rasprostranjenost i zaštita
Možemo se smatrati počastvovanim što ova endemska biljna vrsta, poznata po svom retkom statusu, ima svoje stanište u opštini Priboj, posebno u selima Bučje i Pribojska Goleša. Inače, raste uglavnom u proređenim mešovitim šumama,(borovim, jelovim, hrastovim), na serpentinitskom supstratu u zapadnoj Srbiji, ima ga dosta još i na Kosovu i Metohiji.
U slučaju da primetite stanište ove biljne vrste na još nekom lokalitetu unutar opštine Priboj, molimo vas da nas obavestite, radi daljih istraživanja i adekvatnih mera zaštite ove dragocene biljke.
Autor teksta dipl. inž. hortikulture Magdalena Šalipur
www.priboj033.com
Ostavite vaš komentar