Na prestižnom Bijenalu keramike u Koreji (KOCEF) od 3000 prispelih radova, odabrano je 93, među kojima je i rad Nataše Bojanić. Čast da jedina predstavlja Srbiju na ovom Bijenalu pripala je, po osnovu odluke žirija, mladoj Pribojčanki. Kao i kod velikog broja umetnika, dođe trenutak kada radost pomuti i strepnja, u ovom slučaju: kako skupiti novac da rad bude predstavljen na prestižnom međunarodnom Bijenalu.
Na prestižnom Bijenalu keramike u Koreji (KOCEF) od 3000 prispelih radova, odabrano je 93, među kojima je i rad Nataše Bojanić. Čast da jedina predstavlja Srbiju na ovom Bijenalu pripala je, po osnovu odluke žirija, mladoj Pribojčanki koja je svoje umetničko školovanje započela u Umetničkoj školi Užice, a potom nastavila na Fakultetu primenjene umetnosti u Beogradu.
Nataša (1992.) je majstorstvo umetničke keramike savladala kod profesorke Sofije Bunadržić, a nastavila da ga usavršava pod okriljem prof. dr. Lane Tikveše kod koje završava master studije. Ono što je očekuje je Bratislava, naredne godine, gde će nastaviti usavršavanje, budući da je dobitnik Erazmus stipendije. Kao i kod velikog broja umetnika, dođe trenutak kada radost pomuti i strepnja, u ovom slučaju: kako skupiti novac da rad bude predstavljen na prestižnom međunarodnom Bijenalu.
O ovom uspehu, problemu zvanom, šta drugo za jednog umetnika, do- novac, razgovarali smo sa umetnicom.
Rad odabran za Bijenale u Koreji
-Rad koji je prošao na Bijenalu, nastao je posle serije radova koje sam započela na master studijama, na predmetu unikatne keramike- kaže Nataša, i dodaje:
-Naravno, rad nije nastao namenski za ovaj konkurs, već je usledio kao rezultat niza crteža, skica, priprema… Uz konsultacije sa profesorkom Lanom Tikvešom, uspela sam izvesti do kraja neke od njih, dok su neki radovi već postavljeni u enterijeru jednog stana. Sa ovim radovima sam takođe prošla i konkurs za samostalnu izložbu za jul 2017 godine u galeriji Stara Kapetanija u Zemunu.
O radu koji će biti reprezent njenog umetničkog stvaralaštva, Nataša je rekla:
-Ove zidne skulpture su kombinacija materijala, keramike i stakla.Forme su apstraktne sa kontrastnim bojama.Mogu prikazivati nekakva živa bića u kontaktu sa vodom, koju ovaj put prikazujem staklom. Na staklima se reflektuju senke, uvek drugačije i prolazne..što bih ja povezala i sa mislima koje prolaze i koje na ovom radu prikazujem linijama koje teku i teku…Često uz svoje radove pišem i prilažem kraću priču-koncept, naravno, uvek imamo neku pozadinu rada koju nekad ostavljamo za sebe.
Rad odabran za Bijenale u Koreji
,, Naiđu nekada teški dani, oni prođu a iz vas potekne nešto, to nešto uvek bude dobro i istinito, i to je za mene jedino dobro i pravo,,
Učešće na ovoj izložbi donelo je veliku radost, pretpostavljam, ali, uvek ide ona druga strana medalje, a to je, ili odlazak, ili slanje rada, koje za jednog studenta predstavlja ogroman trošak. Kako stojimo po tom pitanju?
-Da, jako sam srećna! Mislim da je ovo jako veliki podsticaj i motivacija za jednog mladog umetnika-studenta.Onda shvatite da je to jedno od priznatijih svetskih Bijenala keramike, gde vas ne poznaju i gde odlučuju na osnovu vašeg rada, ostetite da neko ceni vaš trud i talenat. Veliki je uspeh predstaviti i državu na jednoj ovakvoj izlozbi, da pritom nemate podršku za realizaciju ovakvog dešavanja. Slanje rada na toj relaciji košta 500 evra, a retko koji student to sebi može da priušti. Koliko je sve to teško izvodljivo, opisaće i sledeći primer. Trenutno radim na jednoj prostornoj instalaciji velikih dimenzija, sa kojom bih volela konkurisati na nekoj od sledecih međunarodnih izložbi. Za slanje rada tih dimenzija iznos bi bio i do 5000e, što je za mene u ovom momentu nemoguće…Bilo bi logično i poželjno da država podržava i plasira umetnike na svetskoj sceni, ali za našu državu umetnost je zadnja grana delatnosti. U 2016 godini grupa studenata keramike imala je priliku da izlažem na Turskom fakutetu uz saradnju sa našim Fakultetom Ptimenjenih Umetnosti, međutim sve troškove snosili smo sami. Na toj izložbi osvojila sam nagradu, nagrada mi i dalje nije uručena, bio je potreban odlazak zarad uručivanja nagrade, za šta nisam imala sredstava.
Uz pomešana osećanja, i radosti , i ponosa zbog ovog što se desilo, i strepnje kako će skupiti nedostajućih 500 evra za slanje, Nataša ne zaboravlja ni one koji su zaslužni za njen umetnički domet:
-Želela bih da se zahvalim našim profesorima keramike na Fakultetu Primenjenih Umetnoszi : Velimiru Vukićeviću, Ljubici Jocić Knežević i profesorki Lani Tikveši-bez koje ja ne bih ni imala informaciju za ovaj konkurs.Profesori su izuzetna podrška studentima i jako sam im zahvalna na svemu.
Situacije u kojoj si sada liče na deo perfomansa, najgore- i deo stvarnosti, kad je u pitanju položaj umetnika kod nas. Koliko to može da bude stvarno utkano u jednu umetnost, budući da na tvom radu, kao predskazanje postoji jedan ekser koji probija stukturu ispod?
-Situaciju kulture i umetnosti objasnila bih iz nekog svog ugla:
Nalazim se u jednoj kutiji, crnoj, zatvorenoj.
Imam zidove i nešto malo materijala za rad.
Uzmem ono što imam i napravim nešto od toga.
To nešto napravljeno, prođe negde tamo daleko van kutije,
tamo gde neko ceni to što radite.
Mladi ste i posmilite,tamo je super,,
Želite da izađete iz kutije crne-zvana Srbija!
Kutija vas steže, utišava i nema potrebu da vas zadrži…
Kada govorimo o počecima, vezana si delom svog školovanja za Umetničku školu u Užicu, a i dobitnica si priznanja na Međunarodnoj koloniji umetničke keramike Zlakusa. Koliko je grnčarstvo zastupljeno u tvojim sadašnjim interesovanjima, i kako ocenjuješ položaja ove grane primenjene umetnosti kod nas?
-Da, moji počeci su vezani za Užice gde sam završila srednju Umetničku školu. Kao ,,nevaljali učenik,” sela sam u podrumsku učionicu u klasi profesorke Sofije Bunardzić i pronašla sebe. Sofija je izuzetan profesor i pedagog koji je kod mene prepoznala talenat, i pomogla njegovom razvoju. Jako sam zahvalna i ostalim profesorima te škole, a njihov rad i trud se ogleda u našim uspesima . 2010 godine sam kao istaknuti učenik otseka dobila učešće na Međunarodnoj Koloniji Keramike u Zlakusi, ciji je autor profesorka Sofija. Za mene je to bilo veliko iskustvo, bila sam jako mlada, među grupom umetnika sa različitih strana sveta, na mestu gde imate priliku da naučite dosta o drugim umetnicima i njihovom načinu rada, družite se 10 dana i radite ono što volite. Najveća čar kolonije je način izrade skulptura i pečenje na otvorenoj vatri gde naučite neke nove stvari. Kolonija je od velikog značaja za kulturu i umetnost i takve stvari treba mnogo više podržati i pomoći.
Koliko su pojave u današnjem okruženju sklone ponovnom uspostavljanju ravnoteže na nekom drugom i višem nivou? Na prvi pogled se čini da je , s obzirom na okoštalost, potreban malo agresivniji pristup?
-Ako mislite na agresivniji pristup prema ljudima, to nikad ne dozvoljavam sebi. Sve što postižem, postižem svojim radom a ne nekim nametanjem lažne slike o sebi, volim da zasučem rukave i ispraljam ruke blatom!To bi za mene bio agresivan prostup radu. Najvažniji je lep odnos sa porodicom, prijateljima i saradnicima. Što se tiče umetnosti i umetnika u Srbiji, stanje je katastrofano. Srbija i društvo podržavaju golišave zvezde što psuju, onako „srpski“, a Umetnik pomalo liči na prosjaka, po principu: „Nek priloži ko koliko može“. Nema podrške, a to znači da si u nekim mogućnostima ograničen. To je jako loše za svakog umenika, posebno mladog, koji želi da se razvija. U tom smislu, potrebne su radikalne promene na nivou društva.
Ako pred sebe staviš neku viziju gde si za recimo deset godina, šta bi nam o tome mogla reći?
-Uf! Trenutno sam na master studijama na Fakultetu Primenjenih Umetnosti u Beogradu.U februaru putujem na Erasmus-razmenu studenata na Fakultet Likovnih umetnosti i dizajna u Bratislavu, gde sam primeljena na na odsek za Keramiku. Pored toga, interesuju me i neki drugi mediji u kojima bih volela raditi, pa će se možda i u tom pravcu nešto promeni.
Eto, mislim da će i za 10 godina moje ruke biti isprljane glinom, i da ću biti mnogo bolja od sebe sada!
Pored keramike, Nataša se oprobala i uspešna u drugim oblastima umetničkog izražavanja, kao što je fotografija, a autor je rekvizite za kratkometražni film Raška Miljkovića “Pre tebe”, snimljen 2014. Iako mlada umetnica, neosporno na začetku uspešne karijere koju potvrđuje i učešće na Bijenalu u Koreji, Nataša je učestvovala na više od deset grupnih i samostalnih izložbi.
Da li će njen rad, među najboljim na svetu, moći da vidi publika u Koreji , očito zavisi od nedostajućih 500 evra. Budući da je stanje u oblasti kulture takvo kakvo je, “crna kutija” trud Natašinih “ruku prljavih od gline” izgleda, zavisi od potencijalnih sponzora, i ljudi s razumevanjem, koji bi joj, ali i ugledu Srbije, mogli izaći u susret. Trenutno, to je njen najveći problem.
M.Nikolić
Ceo tekst preuzet sa pasaz.rs
Ostavite vaš komentar