Limska regata na relaciji Plav-Prijepolje održana je te godine 13. put . Organizatori su planirali da se ovih 134 kilometra avanture rekom pređe u tri etape za tri dana . Prva etapa od Plava do Berana vožena je 25. maja, druga od Berana do Bijelog Polja, posle koje je organizovan kamp za učesnike na ušću reke Bistrice u Lim , 26. Maja. Trećeg dana su rafting ekipe završile regatu u Prijepolju.Očekivao se veliki broj učesnika, kao i prethodnih godina, ali je zbog lošeg vremena i kiše , u zavisnosti od etape, Limom plovilo 8-9 čamaca .
Prvo loženje vatre
Priboj je na ovogodišnjoj Limskoj regati imao dva svoja predstavnika : Ekipu Rafting kluba „Eko-Lim“ i našu posadu od 9 članova Rafting kluba „Dabar“. Mlada ekipa profesionalnog kluba Eko Lim koja svakodnevno trenira vozila je sve tri etape . Mi smo odlučili da se regati pridružimo u Beranama sa namerom da idemo do kraja . Međutim…
Samo pravi zaljubljenici u Lim i njegove obale mogli su tog subotnjeg jutra da napuste udobnost vikenda i da se noću , u 3.00, po kiši ukrcaju u crveni kombi, koji je ovoga puta obezbedio FAP, kako bi krenuli za Berane u avanturu pod nazivom Limska regata. Većina članova naše ekipe imala je više zajedničkih iskustava spuštanja Limom od Priboja do njegovog ušća u Drinu , to su i osnivači kluba, ali ovu etapu od Berana do Bijelog Polja koja se smatra opasnom nikada nismo prošli. To nas je i nateralo da zamolimo vozača da nam nadomak Berana stane pored kanjona Lima da osmotrimo čuveni i najopasniji buk Veliki Tifran. Ono što smo videli nadnoseći se nad kanjon bilo je slično onome što smo čuli ,a čuli smo jezivi huk reke koji nas je nateraterao da se kao po komandi vratimo nazad u kombi. Tišina i malo usiljenog smeha i pošalica ,u svrhu međusobnog kuraženja , ispunila je ostatak puta do Berana .
U Berane smo stigli dosta pre starta druge etape. Imali smo vremena da pojedemo solidan burek , popijemo dobru kafu tri puta pokisnemo . Prošetali smo kroz gradić koji je uprkos čudnim arhitektonskim zamislima kontraverznih biznismena zanimljiv i lep kao i svako mesto u čijoj dekoraciji Lim učestvuje . Ivu koja „nam se kroz Berane šeće“, nismo sreli , ali smo zajednički konstatovali blagotvorno dejstvo osveženog pogleda i povremenih putovanja makar u bliži komšiluk.
Baš kada smo na obali Lima uspeli da potpalimo vatru u nameri da se malo osušimo , organizator je najavio skori start druge etape pa smo krenuli da oblačimo opremu . Ovo je ujedno bio i naš prvi susret sa kompletnom opremom za rafting, sa sve neoprenskim odelom . Nekoga je žuljalo , nekome je visilo , ali smo kroz pola sata bili kompletni i porinuti u dragi nam Lim.
Pocetni entuzijazam
Draga nam nije bila hladna kiša koja se u temperaturnom minusu takmičila sa vodom ispod čamca , ali je sve te nelagode anestezirao adrenalin izazvan iščekivanjem susreta sa Velikim i Malim Tifranom , opasnim bukovima , na pola sata od starta. Ispred nas je bio čamac druge ekipe iz Priboja i uskoro smo zajedno uspešno prošli kroz Mali Tifran sa savršenim balansom uzbuđenja i opasnosti .
Proleće snegić
Zemljaci su u mećuvremenu uspeli malo da odmaknu od nas a scena u kojoj smo ih sledeći put ugledali bila je prilično jeziva . Njihov ćamac je poleteo u vazduh pa se prevrnuo a oni su ispali kao da je bomba u njemu eksplodirala . Nismo imali puno vremena za strah, Veliki Tifran je čekao nas , jezivo je hučao i penio . Sa dosta sreće uspeli smo da ga prođemo pez prevrtanja iako smo mu bili veoma blizu . Zemljaci iz prevrnutog čamca su uvežbanim postupcima isplivavali iz buka, obezbeđvali čamac a nama je ostalo samo da im pomognemo u sakupljanju vesala po Limu.
Kada smo se uverili da su bezbedni i svi na broju , što na obali što na drugim čamcima i spremni da se poonovo okupe u svoj , krenuli smo sa diskretnim likovanjem i samočestitanjima . Eto, kao oni profesionalci , svaki dan treniraju , prevrnuli se, a mi ne .
„Ma iskustvo je čudo, nabaci care , jesmo ekipa!“, moglo se čuti u našem čamcu , ali ne zadugo. Posle samo par stotina metara, tako opuštene, dočekao nas je potpuno bezazleni vir , ako se tako uopšte može nazvati , (više je ličiio na vrtlog u otčepljenoj kadi), ali je imao skriveni kamen koji je naš čamac elegantno, kao u usporenom snimku, prevrnuo, a nas razbacao po površini ledenog Lima.
Veliki Tifran
Naš skiper Mirko , (vođa čamca), pokušavao je da primeni znanje sa obuke i nagovori nas da se hvatamo za čamac , nije vredelo, hvatali smo grane uz obalu i panično isplivavali. Zahvaljujući dobroj opremi i solidarnosti ostalih ekipa koje su nailazile , ponajviše Čačana , nismo dugo bili u ledenoj vodi , uhvatili smo i čamac i sa četiri vesla i jednim članom posade manje krenuli dalje. Nedostajući član, Ekrem, se takođe spasio , ali je isplivao na suprotnu obalu i prihvatio poziv spasilaćkog tima da ga kombijem preveze do Bjelog Polja, nije mu se više kvasilo.
Očekivala nas je prilično bezbedna etapa pa smo krenuli u analizu prevrtanja. Krenulo je međusobno optuživanje uz zaključak da su najviše krivi nedostajući Ekrem i nesrećan splet okolnosti. Pa nismo valjda mi ? Nesuglasice su nastavljene i u vezi odluka kako dalje veslati i sa koje strane obilaziti ostrva i rukavce. U prepiranju sa skiperom Mirkom koji po definiciji upravlja čamcem prednjačio je kao i uvek Čiča Savo . Njegovo pametovanje je ovoga puta dosezalo svoj vrhunac pa smo odlušili da ga ignorišemo zbog čega se on u naletu nerviranja snažno udarao po kacigi i pretio da će da iskoči iz čamca. Stvari su otišle dotle da smo zbog ugrožavanja posade imali plan da ga kratkim udarcem vesla u okcipitalnom delu lobanje privremeno onesposobimo za ometanje.
Niska temperatura vode i vazduha i kiša oplemenjena ponekom snežnom pahuljom polako su smirivali strasti a u sredini čamca kao da je lebdeo strip oblačić sa tekstom , „Što nam je sve ovo trebalo „. Ideja da napravimo pauzu , priđemo obali i naložimo vatru svima se svidela .Pauzu su iskoristili Vojin i Zoran da se vrate po kesu koja je ispala iz čamca u kojoj je bila zastava Fapa .Oni kao FAPatriote nisu smeli dozvoliti da se kući vrate bez zastave FAP-a. Jeste da su se prilično izgrebali po šipražju , ali su uspeli.
Našli smo jedno suvo palidrvce , ali ne i suve grančice i opet zapodeli raspravu, sada o tome da li su najlonske kese dobre za potpalu ili ne. Demantovali smo narodnu poslovicu i samo se dima nadimili , vatre se ugrejali nismo . Morali smo da krenemo kako nas ne bi uhvatio mrak .
Hipotermija je postala sve realnija a sa tom pretnjom se probudila i solidarnost. Najgladniji su dobili neukvašene sendviče, najsmrznutiji slatkiše i masažu a svi zajedno ohrabrili smo se pesmom . Da je neko dete slučajno prolazilo obalom imalo bi dokaz da Štrumpfovi postoje .Tako smo nekako izgledali veselo raspevani sa belim kacigama i odgovarajućom šrtrumpfovskom bojom tena .
Nastavili smo prema odredištu, zbog pauze potpuno odsečeni od ostatka regate, a naše iščekivanje famoznog lovačkog doma počelo je da poprima oblike haluciniranja. Tome su verovatno doprineli snegom pokriveni obronci Bjelasice koji su pojačavali subjektivni osećaj hladnoće. Usput smo pitali prolaznike koliko još ima do Doma , a oni bi kao po dogovoru uvek odgovarali , „jooš deseetak kiloometara“, kada god da smo pitali .Čiča Savo je naravno bio ubeđen da zna gde je lokacija i da je blizu nje jedan most i jedna Crkva , pa je jedno tri sata je govorio , „evo iza ove uvale , evo iza one krivine“.
Kada smo postali ubeđeni da smo promašili , ukazali su se spasonosni oblici čamaca na obali. Ostatak regate je već završavao ručak na terasi lovačkog doma odakle su nas pozdravili ovacijama i aplauzom kao poslednju pristiglu ekipu. Bukvalno smo istrčali iz vode i dali se na presvlačenje i loženje vatre , bila nam je milija od ponuda ljubaznih organizatora iz Bjelog Polja da se pridružimo ručku. Tek kasnije smo probali vojnički pasulj a onda se ponovo vratili pored vatre gde smo doneli jednoglasnu odluku da pozovemo vozača da dođe po nas odmah i da zadnju etapu , do Prijepolja izbegnemo.
Pribojce iz Rafting kluba Eko-Lim entuzijazam nije napustio, spremali su šator za noćenje na obali Lima i sutra nastavili do cilja ka Prijepolju . Većina naše ekipe je ovu ipak nezaboravnu avanturu završila sa zaključkom da deonica Lima od Priboja do Sjeverina više odgovara našem hedonističkom pogledu na lepote splavarenja . Adrenalinskim hedonistima možemo preporučiti Tifran, i Veliki i Mali uz upozorenje da poštuju Lim i da ga bez kompletne opreme ,obučenih skipera i dobrog uvida u vremensku prognozu ne izazivaju .
www.priboj033.com
Ostavite vaš komentar