Milan Adamović iz sela Zabrdnji Toci kod Prijepolja, proteklu noć po snežnoj vejavici kakva samo može da bude na obroncima Jabuke, proveo je pod otvorenim nebom, jer mu se juče kuća u kojoj živi srušila.
„Ima jedno dve godine kako mi je kuća napukla. Molio sam ljude iz opštine da mi pomognu, izlazi su pravili zapisnik ali ništa. I juče su mi izleteli zidovi, prozori. Da napustim ne mogu, imam stoku. Dvadeset ovaca, malu jagnjad i dve krave. Proveo sam noć u ovoj ruševini. Nisam oka sklopio do pred zoru ali umor me savladao i umalo da se ne probudim. Kad sam se trgnuo iz sna na meni je bilo tri prsta snega“, kaže Adamović.
On dodaje da ima jednu sobu gde može da bude, ali se plaši da mu krov ne povuče i da se sve obruši na njega.
„Zamolio sam komšiju da mi pomogne da podupremo krov kako bi mi ostala barem ta jedna prostorija”, priča slomljeno Adamović.
U pomoć mu je priskočio komšija Slavko Sofijanić koji kaže da je sramota što niko iz opštine već duže vreme i ne pokušava da pomogne ovom čoveku
„Mi ne možemo ništa više učiniti nego da ga zaštitimo od vejavice i hladnoće koliko možemo. Kuća može svakog trenutka da se obruši i zatrpa ga unutra, a on nema kuda. Bar da možemo prići kućama lakše bi nam bilo ali nama ovaj put nikad nisu očistili. Od Babina pešačimo i po 10 kilometara. Ja imam bolesne roditelje, a u ovakvim uslovima je nemoguće da dođu lekari ili da ih prevezem do bolnice. Ako se neko razboli, morali bi da ga nosimo 10 km na rukama”, kaže Sofijanić.
Inače, selo Zabrdnji Toci su od Prijepolja udaljeni 27 kilometara, a prema rečima meštana pet kilometara puta nikada nije čišćeno i totalno je neprohodno čak i za terenska vozila.
(Kurir.rs/Glas zapadne Srbije/Foto: Printscreen, Ilustracija)
Ostavite vaš komentar