Problem upravljanja otpadom, u opštinama Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, još uvek nije rešen. Na snazi su privremena, nelogična, a skupa rešenja.
Posle zatvaranja deponije Stanjevine, smeće iz Prijepolja, Priboja i Nove Varoši se, evo već treću godinu, odlaže na, nesanitarnu deponiju u Priboju, koja se nalazi na 100 metara od Lima. To je tada, od strane republičkih i lokalnih institucija vlasti, predstavljeno kao privremeno rešenje, ali ono još uvek traje.
Da bi se trajno rešio problem upravljanja otpadom i zagađenja reke Lim potrebno je nekoliko uslova. Sanitarna deponija na koju se odlaže primarno selektovan otpad, odvoženje otpada iz prigradskih naselja i sela, prekogranični dogovor sa Crnom Gorom u vezi zaštite reke Lim, kao i izgradnja kolektora za prečišćavanje otpadnih voda.
Čekajući Banjicu
Sanitarna deponija Banjica, sa najavljenom transfer stanicom, koja treba da bude ključna u rešavanju problema upravljanja otpadom u ove tri opštine, još uvek ne radi. Na taj projekat se troši značajan novac već skoro 20 godina, a jedini vidljiv korisnik godinama je bio samo direktor ovog preduzeća, nepostojeće deponije, sa svojom platom i čudnovatim izveštajima koje je podnosio na lokalnim skupštinama koje su izdvajale sredstva.
Osim za platu direktora novac se iz opštinskih budžeta, republičkog budžeta, kao i stranih fondova, trošio sve vreme – na studije i izrade projekata i druge različite načine. Sve je počelo 2003, kada je pored ove tri opštine u dogovoru o zajedničkoj sanitarnoj deponiji učestvovala i Sjenica. Pripremu studije vrednovanja i izbora lokacije, za oko 20.000 evra, uradio je Institut „Kirilo Savić“. Izrada glavnog projekta, koštala su oko 107.000 evra.
Blizu 1000.000 evra potrošeno je za gradnju deponije od 2007. do 2009 godine, a onda je došlo je do problema, i nesuglasica između opština u vezi finansiranja, pa su 20009. radovi obustavljeni. To je objašnjeno odronom nastalim u toku gradnje i promenom zakonodavstva, pa je preko programa Evropskog partnerstva sa opštinama – EU PROGRES, 2013. godine, donirano 193.000 evra za preprojektovanje glavnog projekta. Predračunska vrednost nastavka radova procenjena je na 779.500.000 dinara. Tada je rečeno je da će Regionalna deponija „Banjica“ biti završena 2015. godine.
Čarobne sajle na Limu
Iako Lim ne zagađuje samo vidljivi, plutajući otpad, već i onaj koji se, preko podzemnih voda, cedi iz svih nesanitarnih deponije u njegovoj blizini, aktuelne lokalne i državna vlast su stavile težište na rešavanje problema plutajućeg otpada, ali je i ono podjednako neracionalno i skupo.
Finansiran je, od strane nadležnog Ministarstva za zaštitu životne sredine i opština, projekat postavljanja plutajućih sajli , ukupne vrednosti oko 84.000.000 dinara. Za gradnju tri plutajuće barijere – lančanice, koje treba da spreče prodor plutajućeg otpada u HE “Potpeć”, i privatnu, nedavno izgrađenu MHE „Rekovići“, opštine Priboj, Prijepolje i Nova Varoš dobile su 70 miliona dinara od Ministarstva za zaštitu životne sredine – Priboj 35, Nova Varoš 19, a Prijepolje15 miliona dinara, s tim što je svaka od lokalnih samouprava trebalo da izdvoji još 20 odsto od iznosa koje im je odobrilo Ministarstvo. Samo je opština Priboj sajlu platila 32. 400.00 dinara.
Čak da ne ulazimo u koruptivne rizike, (ko je dobio tender, da li je sajla morala toliko da košta, ko kome i koliko plaća kupljenje otpad sa sajle) koji su vrlo izvesni, postavlja se pitanje svrhe.
Jedna od sajli, ona koja je postavljena u Prijepolju, po rečima predstavnika ekoloških udruženja u Prijepolju – „Kolovrat“ i Bjelom Polju – „Euromost“, nema nikakvu svrhu i ništa ne zaustavlja jer je postavljena na brzom toku reke. Druga, u delu opštine Nova Varoš se prekidala prilikom svakog većeg vodostaja, te uglavnom i nije bila u funkciji, tako da se najviše otpada koji pluta skupljalo na lančanici u Priboju.
Plutajući otpad koji se pre sakupljao kod btane HE Ptpeć, sada se, zahvaljujući pribojskoj lančanici nalazi samo par kilometara uzvodno, (meštani se žale da im tu više smeta) pa se, umesto sa brane kupi sa obale odvozi na pribojsku deponiju „Duboki potok“, koja se nalazi 100 metara od obale Lima i koja je takođe nesanitarna. Da li je to benefit vredan tolikih ulaganja? Ko zaista od takvih projekata ima koristi-građani, životna sredina, ili one firme i organizacije koje su plaćene da sprovode ove nelogične projektne aktivnosti ?
Bratsko zagađenje
Veliki deo odgovornosti za trenutnu ugroženost Lima, jedine planinske reke u Srbiji, delimo i sa stanovništvom koje naseljava obale Lima – uzvodno, u Crnoj Gori, gotovo sve pritoke Lima su male deponije. Sa Crnom Gorom delimo i problem malog broja inspektora angažovanih u zaštiti životne sredine i voda. Ceo sever crne Gore pokriva jedan inspektor, teritorijalno gledano slično je i u zapadnoj Srbiji, a to prilično govori o stvarnoj nameri država da se uhvate u koštac sa zagađivačima.
S.Bjelić
www.priboj033.com
Ostavite vaš komentar