Ako se neko seća, pre nešto više od pet godina bilo je dosta priče u medijima oko kamenih kugli na teritoriji opštine. Mnogi su tada senzacionalistički (a najmanje stručno) tvrdili da su kugle meteorskog porekla. Bilo je i ideja da se kugle prenesu u grad i napravi „trg meteora“. Pročitavši priču u novinama oko kugli, iz Niša je tada u aprilu 2007. godine došao profesor Pavle Premović iz laboratorije za geohemiju Prirodno-matematičkog fakulteta. Tih dana sam sa profesorom Premovićem i njegovim saradnicima obilazio nalazišta ovih kugli (Pribojska Banja, Čelice, Mažići i Sastavci), i tada je sa njim nastao ovaj intervju koji je kasnije jednim delom objavljen u časopisu Priča.
Kamena kugla – Mažići
Prvi deo intervjua se odnosi na istraživanja sa terena drugih dana, a drugi je vezan za priču o profesoru Premoviću i njegovoj karijeri i poslu.
Vi ste 21. i 22. aprila bili u Priboju. Kakvi su Vaši utisci o Priboju i njegovoj okolini?
Moji saradnici i ja smo oduševljeni Pribojem i njegovom divnom okolinom, a naročito sa meštanima koje smo sretali. Kao geohemičara mene je impresionirao geološki ambijent okoline Priboja, naročito magmatske formacije. To će biti sigurno tema jednog od naših budućih istraživanja.
Imao sam prilike da dva dana provedem sa Vama u potrazi za kamenim kuglama. Polemisalo se da su to zapravo meteoriti. Da li može biti govora o meteoritima?
Sigurno da “misteriozne” kamene kugle/polukugle/valjci nisu meteoritskog porekla vec su nastale u geoloskim procesima u toku ili posle magmatskih aktivnosti u okolini Priboja ali drugde, npr. selo Sastavci. U svakom slučaju, one su prirodna retkost i trebale bi da budu pod zaštitom države Srbije.
Da li imate neke pretpostavke kako su uopšte nastale kamene kugle?
Relativno pravilan geometrijski oblik navedenih objekata moze se tumaciti ili formiranjem prirodnih “kalupa” sa odgovarajućim šupljinama ili oblikovanjem u toku izuzetno dugog vremenskog perioda uzrokovano npr. glečerskim aktivnostima. To su dve radne pretpostavke sa kojima započinjemo naša istraživanja.
I kada možemo da očekujemo rezultate analize?
Već u Parizu ja ću se konsultovati sa mojim kolegama geolozima i mineralozima oko tih ovih pribojskih geoloških retkosti. Očekujem da ću vec u septembru ili najdalje u oktobru ove godine imati pouzdane eksperimentalne podatke o njima.
Planirate li uskoro da ponovo posetite Priboj?
Sledeću posetu planiram u toku septembra/oktobra ove godine jer, kao što sam napomenuo, tada ćemo moći nešto više da kažemo o ovim “retkostima”!
Kako izgleda jedan vaš radni dan?
Moj radni dan već godinama počinje izmedju 5-6 sati ujutro a ponekad ranije Tada samo pišem naučne članke i to obično do 13 h. Posle toga razgovaram sa saradnicima o tekućim problemima u vezi sa njihovim istraživanjima ili aktivnostima značajnim za Laboratoriju. Obično to traje do 18-19 h. U Parizu radim veoma mnogo i eksperimentalno jer tamo imam uslova za tu aktivnost.
Geohemija bez rada na terenu je kao nebo bez plave boje. Da bi znali šta je sedimenat mora se znati i gaziti blato. Meni je, ponekad, vrlo zabavno da slušam mnoge kolege iz razvijenih zemalja kada govore o sedimentima a da nisu nikad prali noge od blata! Ova naučna oblast nije kabinetska! Na teren odlazimo rano ujutro obično dzipom koje nam “dodeli” (sa svojim vozačem), recimo, niško javno preduzeće “Elektroistok” ili “Srbijasume” Jednom prilikom smo dobili i helikopter od MUP-a Srbije i to zahvaljujući zalaganju tadašnjeg ministra g-dina Dušana Mihajlovića. Na terenu ostanemo obično do večeri a kad treba i prenoćimo dan-dva. Recimo, jednom smo čak noćili na 1400 m nadmorske visine i imali odličan večernji roštilj! Moj moto je da nauku i zadovoljstvo treba spojiti.
Kada i kako ste počeli da se bavite naukom?
Ja sam detinstvo i dečaštvo proveo u maloj rudarskoj varošici na obalama Dunava u Kostolcu. Već sa osam godina sam silazio u rudnik uglja lignita u Starom Kostolcu. Fosilni ostaci drveta, fosilne školjkice … su učinile svoje da se bavim geohemijom. To je neosporno, mada sam voleo i raketna goriva. Ali to je druga, i pomalo, “neprijatna” priča kad se u nauku umeša politika… A nauka i politika se mnogo razlikuju.
Moja prodica je bila izuzetno siromašna tako da sam već kao apsolvent Katedre za Fizičku hemiju (Univerzitet u Beogradu) radio u Gimnaziji u Višegradu kao nastavnik fizike. Tamo su moji učenici osvojili najvažnije republičke i savezne nagrade u čuvenoj akciji “Nauka mladima”. Moj rad u nauci je počeo u četvrtoj godini studija na Fakultetu za Fizičku hemiju u Beogradu. Moj diplomski rad je potom zapazio naš omiljeni i vrlo cenjeni profesor Slobodan Ristić koji je, inače, doktorirao na Institutu “Maks Plank” u Majncu (Nemačka) kod Nobelovaca Han i Štrasmana. On me je preporučio za Institut za nuklearne nauke u Vinči koji me je prihvatio i pomogao da se razvijem u pravog mladog naučnika.
Razgovor vodio Milija Jovičić u proleće 2007. godine.
Ja sam kao novinar-doisnik raznih dnevnih listova i časopisa najčešće pisao o misterioznim kamenim kuglama u okolini Priboja, činio je to i kolega Zvonko Prijović i, naravno, da je to izazvalo pažnju šire javnosti. U svojim tekstovima, i ja i Prijović, razgovarali smo sa naučnim autoritetima o ovoj pojavi, recimo naučni savetnik Geografskog instituta SANU Radovan Ršumović, pa poznati naučnik za ovu oblast dr Nedeljko Stojnić i drugi, i dobijali uvek odgovore da je reč o meteoritima pravilnog, okruglog oblika, nekada elipsastog ili u obliku kapi. Arheolog Savo Derikonjić se puno bavio ovim pitanjem, on mi je i prvi pričao i pokazivao ove kugle i isključivo je njegova ideja o „Trgu meteorita“ u starom Priboju. Nažalost, lokalne vlasti u Priboju u poslednju deceniju i po nisu imale sluha za tako nešto! I prof. Premović je dosta uzdržan oko ovih kugli, čovek lepo kaže da će to ispitati u referentnim ustanovama i reći svoje kao stručnjak. Nije vam trebalo da na početku ovog teksta ovakvo pisanje i ivij pojavi „ocrnite“ i dajete neke ne baš simpatične kvalifikacije, a rekao sam ko je sve pisao o tim kuglama iz Priboja, da to nazivate „senzacionalizmom i nestručnošću“, da ne baš simpatično napišete i o ovoj ideji o „Trgu meteorita“. Imate li vi dokaze da kugle nisu meteoritskog porekla, pričate paušalno i napamet u jednom portalu. Nije vam trebao ovakav nastup, pogotovu prema autorima tih tekstova koji su napisali desetine hiljada novinskih tekstova koji afirmišu i favorizuju Priboj. Ovakve kugle padale su i u okolini domova proroka Tarabića u Kremnima , u Muzeju proroka Tarabića ima i jedna izložena kugla, milimetarski tačno – okrugla. I još nešto – jednu kuglu je pre deceniju i po iz Priboja odneo Emir Kusturica i smestio je na Šarganskoj osmici kao izuzetnu turističku vrednost, uz obećanje da će je vratiti, što se nije dogodilo, ja mu ne verujem da će je on ikada otud vratiti, a zvaničnici u opštini Priboj o tome – uporno ćute! Ako imate „petlju2 pišite u vašem portalu o tome, pozovite javno Kusturicu da vrati kuglu u Priboj!
Mujo Bjelopoljac.
Ovo nikako ne mogu biti meteoriti! Da su meteoriti oni bi se pri padu razbili, drugo, obzirom da padaju ogromnom brzinom ne bi bili na površini nego ukopani u zemlju, treće, meteoriti se vrlo često od trenja sa vazduhom prilikom prolaska kroz atmosferu raspadu, četvrto meteorit prilikom udara u tlo pravi krate u proseku 100 puta većeg obima nego sam nebeski kamen, pa bi pribojski kraj bio prepun tako očiglednih dokaza,i na kraju, meteoriti se najčešće sastoje od gvožđa. Tako da priča o meteoritima potpuno pada u vodu, nema nikakvog naučnog osnova da bude održana
Poštovani gospodine Bjelopoljac,
ove kugle nikako nisu mogle padati sa neba, jer da je tako bilo, i da su one preživele, ceo kraj bi zapravo izgledao kao veliki krater (poput onoga u Arizoni). Ove kugle su prema rečima profesora Premovića nastale geološkim putem i ima ih svuda u svetu, npr u Bosni i Gvatemali. Žao nam je ako ste se osetili prozvanim, nije to bio cilj ovog teksta, samo je skrenuta pažnja da nema mesta senzacionalizmu. Ideja da se kugle okupe na jednom mestu je lepa, samo nema mesta za meteorite. U svakom slučaju kugli ima u velikom broju, mnoge su i sečene na pola jer je narod verovao da se u njima nalazi blago.
Dokaz da nisu meteoriti je čisto fizičarske prirode, bez ikakve geološke potpore. Samo jedan kamenčić (do tri puta manji od jedne ove kugle) napravi čuda kad padne sa neba, a nekoliko ovih kugli bi trebale da izbuše ovaj kraj poput sira, i da sve padnu samo u jednom rejonu je skoro pa statistički nemoguće. Tako da priču treba prepustiti geolozima.
Srdačan pozdrav,
Milija Jovičić
Poštovanje gospodine Jovičiću,
Hvala vam što ste mi se javili. Ja Vas izuzetno cenim kao mladog naučnika i cenim Vaš stav o ovim kuglama. Naravno, dozvolite, ja sam novinar, moja reportaža mora biti interesantna, afitrmativna za Priboj, a dvoje naučnika sa kojima sam pričao, već sam ih pomenuo, su mi potvrdili da su to meteoriti. No, neka svako ima svoj stav i mišljenje. Želim da Vam kažem nešto drugo, za mene vrlo važno. Ja sam zaista objavio najviše tekstova o ovim kamenim kuglam oko Priboja – „Press“, „Revija 92“, „Ekspres politika“. „Šesto čulo“, „Novi magazin“…otuda sam i reagovao. da budem neskroman – da nije mojih tekstova u preastižnim i uglednim dnevnim listovima, revijama i časopisima, o Priboju bi se mnogo manje i čulo i znalo. To je u Priboju opšte poznata činjenica. Najnoviji slučaj desio se nedavno, pisao sam o fenomenu da su se u Priboju igrali međunarodni teniski turniri 2. godine iza Vimbldona, 29. godina zaredom. Istraživao sam Bečki arhiv, enciklopediju „Larus“, konsultovao starije žitelje Priboja…! Moju reportažu o tenisu u Priboju „Vimbldon, pa Priboj“ u časopisu „Novi magazin“, koji se prodaje ne samo na celom Balkanu, nego i u pola Evrope i čiji je glavni urednik Nadežda Gaće, poznati novinar, pročitao je teniser br. 1 Novak Đoković i – odmah reagovao. Poslao je odmah ispred Fondacije „Đoković“ u Priboj svoju verenicu Jelenu Ristić i ona je došla i ponudila novčanu pomoć za pribojski sport. Ali, mene ovde u Priboju sistematski nipodapštavaju – opštinsko rukovodstvo me nije pozvalo, već su oko Rističke bili medicinski tehničari, mehaničari i ko sve ne, pni koji pojma nemaju i ovom fenomenu zbog koga je ona došla u Priboj. Diskretno sam ispred kafića „Džin“ pitao Ristićku o tome kako zna za ovaj fenomen i ona mi je potvrdila da je Novak Đoković pročitao moj tekst u časopisu „Novi magazin“ u internet izdanju dok su bili na odmoru na Maldivima, bio je neverovatno oduševljen i odmah je nju poslao „u taj Priboj“! Potom je sa njome urađen opširniji intervju u „Novom magazinu“ i ona je to sve potvdila u razgovoru sa mojim urednikom Miloradom Ivanovićem. Nadam se da me razumete – moji tekstovi, pa i ovaj o fenomenu kamenih kugli u Priboju, se nipodaštavaju, ne znam zašto, ustvari znam, ali sam nemoćan da to promenim. I da sve bude još gore, kolege „piskarala i člankopisci“ kradu moje tekstove, posebno moje podatke o tenisu u Priboju i to objavljuju pod svojim imenom. Sada Vam je, dragi moj gospodine Jovuičiću, jasno što sam reagovao. Verujem da bi i Vi isto učinili da neko nipodaštava ili krade Vaše naučne radove. Jednostavno, u Priboju prave vrednosti teško mogu da dožu do izražaja, sve je politizovano, pa tako godinama „glavni“ pribojski novinari su oni šti su završili zanate – da prave kore za pitu, mehaničari i ko sve ne. Ali oni svoje novinarske radove mogu da objavljuju samo po partijskim diktatima, u lokalnim medijima, ali ne ni u „Kupusovom listu“. E, tu se razklikujemo ja i oni, zato sam u ovoj sredini i nipodaštavan, ali van Priboja i u celom svetu, moji tekstovi su vrlo cenjeni. Ponosan sam što sam ostao samo svoj, dostojanstven i pošten novinar, uvažavan svuda, ali ne i u Priboju. Ja sam ponosan ovu činjenicu.
Srdačno vas pozdravljam,
Mujo Bjelopoljac.
Uvazeni i postovani novinari,
Sa velikom paznjom sam procitao Vase retke gore ispisane i impresioniran sam Vasom svadjom ali i necijim pravom. Ja bih samo da dodam jednu „cinjenicu“ a to je da se pored Bolnice u njenom dvoristu nalazi bijelo kamenje, obradjeno i vjestom rukom klesara isklesano a o kojima nisam jos vidio ni jedan rad da je neko nesto napisao il objavio. Od cega bi se sigurno moglo dosta saznati o tome ko su i ciji su?!!! Za razliku od tog neimenovanog jal zemaljskog il izvanzemaljskog.
S postovanjem!
Postovanje,
Vas komentar nije obrisan, vec nije objavljen odmah, jer je potrebno odobrenje administratora. A koliko sam upucen, kameni blokovi pored bolnice su u stvari grobovi, i na njima je radjeno arheolosko istrazivanje, ali trenutno ne znamo tacne podatke.
Pozdrav.
Ako je uradjeno arheolosko istrazivanje i zna se da su kameni blokovi neciji grobovi kao sto kazete, onda se zna i ciji su i kome pripadaju? Meni ko lajiku izgledaju na stare Bosanske “Stecke”. Ovo je samo jedna sugestija novinarima iz Priboja da se malo vise pozabave ovom tematikom.
Pozdravcic