Drago mi je da danas mogu predstaviti Harisa Strujića, velikog entuzijastu, borca za rukomet u jednom velikom rukometnom gradu kakav je Priboj. Evo jedne lepe priče kroz koju će se prepoznati mnogo naših kolega.
”Priboj je izrazito rukometna sredina, koja je dala na desetine rukometnih internacionalaca i osvajača svetskih i evropskih prvenstava. Dovoljno je pomenuti Zorana Tutu Živkovića, koji je kao član RK FAP iz Priboja bio osvajač zlatne olimpijske medalje u Minhenu, Alema Toskića i Miloša Dragaša, bivše reprezentativce Srbije u rukometu i mnoge druge.
Haris Strujić je izdanak pribojske rukometne škole i jedan od najboljih rukometaša koje je Priboj ikada imao. Ovaj rukometni internacionalac rođen je u Priboju 5. januara 1982. godine, još uvek je aktivan igrač RK Priboj u Super B rukometnoj ligi, a uz Priboj igrao je i za RK Zlatar iz Nove Varoši, u HEBI Bujanovac, u Italiji, Železničaru iz Sarajeva, Bosni iz Visokog, Slobodi iz Tuzle,RK Krivaji, RK Bijeljini, igrao je u Iranu itd.. Danas je aktivan igrač u superligašu Priboju i pomoćni je trener. Stekao je diplomu Više škole za sportske trenere u Beogradu, apsolvent je na Fakultetu za fizičku kulturu, a planira i ussavršavanje putem master studija iz oblasti fizičke kulture.
Svoje bogato igračko iskustvo već nekoliko godina prenosi na plejadu mlađih rukometaša Priboja. Formirao je pionirsku selekciju, ali i žensku školu rukometa pri RK Priboj. Svakodnevno trenira i uči rukometnoj igri preko 100 dečaka i devojčica iz Priboja i okoline. Za kratak period rada sa mlađim selekcijama (godiste 2000-2001) plasirao se na državno prvenstvo. Sa selekcijom dece rođene 2002-2003 ne prijavljuje se na takmicenje, jer RK Priboj nema sredstava za egzistenciju mlađih kategorija kluba i organizovanje njihovog takmičenja. Haris Strujić je u prezentirao interesantan predlogu rukovodstvu kluba i uz saradnju klubova iz okoline, samo da bi deca igrala i učila rukomet kroz utakmice, organizovao ligu mlađih kategorija na tromeđi Srbije – Bosne i Hercegovine – Crne Gore. U nju su uključene ekipe iz Višegrada i Goražda (BiH), iz Pljevalja (Crna Gora), kao i iz Priboja, Prijepolja i Nove Varoši. Ova liga je vrlo ekonomična, na pedesetak kilometara nalaze se ovi gradovi iz tri međunarodno priznate države, deca se druže i – igraju rukomet. Nažalost, nema sredstava da se takmiče deca iz desetak opština Zlatiborskog okruga i da potom učestvuju na državnom prvenstvu na nivou Republike Srbije. Zbog nedostatka sredstava u RK Priboj, devojčice iz Priboja igraju rukomet u susednom Prijepolju, koje je nadomak prelaska u prvoligaško društvo.
Uz sve ovo, Haris Strujić radi na fizičkim aktivnostima sa decom iz Udruženja mentalno nedovoljno razvijenih. Pomaže im da upražnjavaju fizičke aktivnost koje mogu pozitivno uticati na njihovo zdravlje. Često te aktivnosti imaju mnogo detalja i dodira sa rukometnom igro. Radi i kao trener ambasador u ’’Coca-Cola’’ aktivnim zonama gde sa mladim rukometasima radi na njihovoj fizičkoj spremi.
Haris Strujić je prinuđen da moli kucajući na mnoga vrata da se pomogne mlađim kategorijama rukometaša. Vođen geslom da bez rukometne škole, neće biti ni perspektive u razvoju rukometa u ovom kraju koji je iznedrio plejadu poznatih rukometnih imena.
Njegova je ideja da Rukometni savez Srbije organizuje rukometne kampove u ovom delu Srbije,а nakon togada pomogne da se organizuje liga mlađih kategorija. Veliki podrstrek za sve rukometne radnike bi bilo organizovanje nekih reprezentativnih priprema mlađih selekcija u ovom delu Srbije. Mišeljnja je da treba stvoriti mogućnosti da se pionirski i omladinski rukometni sastavi iz ovog kraja okupljaju se mesečno ili tromesečno kako bi odigravali utakmice protiv drugih regiona u Srbiji. To bi svakako doprinelo većoj popularizaciji rukometa, napretku dece, sa velikom mogućnošću da neko od njih bude u nacionalnom timu.
Rukometni savez Srbije bi trebao da od sredstava koja dobija od međunarodnih rukometnih foruma za razvoj rukometa, deo usmeri za razvoj pionirskog i omladinskog i muškog i ženskog rukometa u mestima poput Priboja, Nove Varoši i Prijepolja, gde je oduvek bilo rukometnih talenata i gde rukomet, posebno u Priboju, ima sjajnu tradiciju. Rukometni savez Srbije mora naći rešenje kako pomoći razvoju rukometnog sporta u ovom delu zapadne Srbije, kako se ne bi zbog pomanjkanja sredstava, rukometni sport ovde ugasio. Nažalost, praksa je pokazala da nije dovoljan samo ogromni entuzijazam i ljubav za ovaj sport, koje je Haris Strujić posvetio. Ovom pričom želimo da skrenemo pažnju na mnoge trenere poput Harisa koje treba podržati i obezbediti mu minimalna sredstva za rad, a nema sumnje da će se sve uloženo višestruko vratiti. ”
Koristimo priliku da Harisu poželimo sve najbolje i još mnogo trenerskih sezona.
Kompletan tekst preuzet sa www.treneri-rss.rs
priboj033
Ostavite vaš komentar