Na italijanskom sajtu „pholio“ posvećenom fotografiji osvanule su i fotografije našeg sugrađanina Alena Đozgića, tekst o fotografijama i kratak razgovor koji je povodom toga napravilo uredništvo sajta pholio prenosimo ovde. Sredinom avgusta u pribojskom domu kulture biće postavljena Alenova izložba fotografija, a priprema se i par kulturnih dešavanja u organizaciji „Pribojskog Alternativnog Kulturnog Tima“.
“Individuum” je naziv foto reportaže Alena Đozgića, srpskog fotografa iz Priboja, člana „Pribojskog Alternativnog Kulturnog Tima“, organizacije koja se bavi promocijom alternativne kulture u Srbiji.
Đozgićeva priča od slika je i alternativna i pomalo kontrarevolucionarna , iz nje sa jedne strane izvire manifest nadrealizma, a sa druge čin protesta. Duge senke i mesta koja mirišu melanholijom pripojenom nekoj drugoj realnosti čine i atmosferu i vreme nadrealnim.
Đozgićeva revolucionarna priča je o čoveku koji je bio individua pre nego što se stavio u službu kolektivizma, koji, dok ohrabruje čoveka da se preda zajednici i saradnji sa jedne strane, sa druge ga umotava u sebe samog, sve dok ne nestane.
U kadrovima Alen Đozgica pojavljuju se sve karakteristike koje čine prepoznatljivom fotografiju Balkana: gusti kontrast bele i crne, ali ne oštar, jer konfuzija između dva žanra stvara divnu atmosferu u kojoj se mesto i individua spajaju i postaju jedno.
Ukus melanholije nije nikad negativan, ali budi osećaj portugalske „saudade“ (osećaj žudnje, melanholije i nostalgije karakterističan za portugalski i brazilski temperament), pune tuge, ali i ljubavi prema prošlosti i sećanjima; nestvarne slike sugerišu atmosferu iz nekih Borhesovih priča u kojima se u lavirintu bajki kroz hodnike odmotava ljudska duša.
Alen Đozgić priča o čoveku, ali i o ljudskoj duši, koja je pre svega individualna.
I: Koja je razlika između reportažne i umetničke fotografije?
A: Razlika je u samoj percepciji stvarnosti. Reportažna fotografija ima zadatak da predstavi stvarnost onakvu kakva jeste, dok umetnička fotografija nameće intimnu viziju pojedinca objektivnoj stvarnosti i istražuje svet koji je njen temelj, a to je svet kreativne imaginacije.
I: Fotografija, individua i ljudska duša – šta je nit koja ih povezuje?
A: Fotografija je istraživanje sopstvene i tuđe individualnosti. Otkrivanje arhetipskih i mitoloških predstava u osnovi stvarnosti jeste kretanje po hodnicima duše, i fotografija nam može pomoći da je ne izgubimo.
I: Ko su protagonisti tvojih fotografija?
A: Protagonisti su obični ljudi, u vrlo spontanim situacijama. Volim da radim i portrete i autoportrete, često je na mojim fotografijama samo jedna osoba, otuda i naziv „Individuum“, kao pokušaj da se predstavi pojedinac koga često tiraniše i guta kolektiv.
Ostavite vaš komentar