СЛЕПИ ВАЈАР СТВАРА ЧУДА

 
Васо Василић (55) из Прибоја од своје шесте године потпуно је слеп, али то му не смета ради најсложеније послове којих се либеи они најздравији. Поред пољопривредних радова и попрвљања разних алатки и електро уређаја, он у дрвету верно ваја ликове и предмете, на чему му могу позавидети многи врхунски уметници, и прави јаворове гусле.

Немогућност да види му није била хендикеп да у основној школи за једну годину завршава два разреда, да заврши Економску школу, а завршио би и Правни факултет да је имао ко да га као слепо лице прати на предавањима. Васо је један од најбољих математичара у Прибоју, и помаже студентима у решавању најсложенијих задатака. Василић је омиљен међу бројним пријатељима у Прибоју, зна напамет на стотине бројева њихових мобилних телефона, а потпуно бесплатно им прави столице, столове и ваја фигуре у дрвету.

Иако потпуно слеп, има своју радионицу и сопствемни атеље у селу Батковићи, и стотине алатки које је углавном сам направио, али и фигура извајаних у дрвету. Своју животну причу започео је невеселим догађајем из детињства, када је остао без оба ока.

„Још као шестогодишњи дечак, играјући фудбал у мом селу Батковићи код Прибоја, јурећи за лоптом, пронашао сам бомбу кашикару. Пошто нисам могао да са ње скинем онај ланчић, са мојим другом сам узео секиру, ударао по бомби и десила се трагедија. Остао сам без очију, а друг без обе ноге“, прича Васо Василић. Каже да се три године лечио, а онда је основну школу завршавао тако што је за годину са одличним успехом завршавао по два разреда и потом завршио Економску школу.

„Окончао сам и прву годину Правног факултета у Београду, али није имао ко да ме прати као слепо лице и вратио сам се у своје село. Радио сам све пољопривредне послове и то чиним и данас, копам, купим сено, али и правим пољопривредне алатке за себе и пријатеље, грабуље, косишта за косе, правим столице и столове, а од дрвета вајам ликове и фигуре само са длетом и тестерицом из једног дела. Правим и гусле од јаворовог дрвета, у доколици гуслам и запевам за своју душу. Имао сам неколико изложби мојих вајарских радова у Београду, Земуну, Прибоју и Ужицу. Пошто волим да пуно читам класике и историјске романе, вајам ликове и објекте из тих романа. Најчешћи јунаци су ми из Андрићевих романа и приповетки, наш Нобеловац је мој омиљени писац. Његову На Дрини ћуприју читао сам десетак пута. Волим да читам књижевност Радомира Смиљанића, нажалост немам пуно његових романа па бих волео да ми неко поклони или посуди неки“,наставља он.

Васо Василић и његове две девојчице живе од помоћи државе, недавно му је умрла супруга Слађана, никада није био запослен, а на евиденцији НСЗ је најстарији, од 1976. године упорно тражи посао и нико га до сада није хтео примити на било какав рад. Каже да су и локална власт и држава потпуно заборавили на слепа лица, помоћ никада није добио, али је, вели „поносит и достојанствен и никада ни на чија врата није закуцао да моли за било шта“. Напомиње да сличну судбину доживљава укупно 102 регистрована слепа лица са подручја општина Прибој, Пријепоље и Нова Варош.

Заиста звучи невероватно да Васо, иако је потпуно слеп, поправља електро уређаје и барата око струје. Каже да то ради уз помоћ некога који му само говори да ли пробна лампица светли или не и које је боје жица од струје.

„Пре десетак година мој отац у селу Батковићи је купио електрични млин, данима смо молили електричаре да нам га прикључе како би почео да ради, али није било вајде. Отац беше негде отишао од куће и ја сам узмем да пробам да прикључим млин. И гле чуда, млин је прорадио, само се воденични точак окретао обрнуто од казаљки на сату, променио сам места двема жицама и све је било у најбољем реду. Када се отац вратио, није ми веровао да сам ја сам прикључио електрични млин, а онда ме добро изгрдио, ваљда из страха што ме је могла усмртити струја“, прича кроз смех Васо.

Показује свој лаптоп са говорним програмом, користи му, каже, да чита романе, да има пуно пријатеља на свом профилу на фејсбуку, а има и специјални мобилни телефон такође са говорним програмом. Упркос томе, Васо зна напамет на стотине бројева мобилних телефона својих пријатеља, али и мејлова за интернет повезивање. 

Извор: „Глас Западне Србије“