Javno slušanje o mogućnostima za efikasnije korišćenje biomase u energetske svrhe u Republici Srbiji održano je pre dva dana u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u organizaciji Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku. Prisutnima se na tu temu obratio i predsednik Skupštine opštine Priboj, Saša Vasilić. Njegovo obraćanje prenosimo u pisanoj integralnoj verziji .
Predsednik Skupštine opštine Priboj Saša Vasilić u Narodnoj skupštini
„Poštovana predsednice odbora, Vaša ekselencijo, ambasadore Finske, poštovani narodni poslanici, predstavnici ministarstava, uvaženi predstavnici GIZ-a, predstavnici nevladinog dektora, dame i gospodo,
Čast mi je danas da mogu da vam se obratim u ime opštine Priboj i da predstavim naša iskustva i izazove sa kojima se suočavamo u postupku zamene fosilnih goriva sa drvnom biomasom u proizvodnji toplotne energije.
Opština Priboj se nalazi na jugozapadu Srbije, na tromeđi Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine i nekada je bila poznata kao razvijena industrijska opština sa visokim standardom stanovništva. Poznata dešavanja na prostorima bivše Jugoslavije, sankcije koje su uvedene našoj privredi, dug tranzicioni period posle 2000. godine bez suštinskog rešavanja problema u industriji, doveli su nas danas u situaciju da smo među najsiromašnijim opštinama u Srbiji. Naravno da ne gubimo nadu, imamo plan oporavka privrede i radimo zajedno sa Vladom Republike Srbije da opštinu Priboj reindustrijalizujemo i ponovo pokrenemo proizvodnju u FAP-u i privučemo nove investitore u sve sektore privrede.
Zašto sam vam sve ovo ispričao u uvodnom delu izlaganja? Nepovoljna socio – ekonomska situacija u opštini dovela nas je danas da imamo najniže cene grejanja na mazut u državi i da čak i sa takvim cenama naša toplana beleži slabu naplatu i konstante gubitke, što je, složićete se sa mnom, ekonomski neodrživ sistem. Znajući da se nalazimo u suštinski neodrživoj situaciji po pitanju obezbeđenja komunalne usluge daljinskog grejanja, na početku 2014. godine rešili smo da se ozbiljno posvetimo pronalaženju održivog rešenja i da pokušamo da nađemo adekvatna tehničko – tehnološka i finansijska rešenja da bi ovaj problem što pre rešili.
Da bi jedan projekat bio održiv, potrebno je da zadovoljava ekonomsku, ekološku i socijalnu komponentu predloženog rešenja. Blizina rudnika uglja i povoljna cena ovog fosilnog eneregenta navela su nas da razmišljamo i o ovom rešenju. Ekonomski gledano, grejanje na ugalj bi za našu opštinu bilo povoljno rešenje, ali svakako da ovo rešenje ne bi imalo jaku ekološku komponentu, ili bi značajno poskupelo postrojenje zbog skupih filtera i njihovog održavanja. Posle kratke analize rešili smo da se oslobodimo fosilnih goriva i da pokušamo da naše rešenje zasnujemo na ekološki obnovljivom gorivu – drvnoj biomasi. Ekonomske analize su pokazale da je drvna biomasa značajno jeftinije gorivo od mazuta i da se godišnje uštede na energentu kreću od 500 – 700.000 EUR. Analize tržišta biomase od strane GIZ-a su pokazale da imamo dovoljno drvne biomase na teritoriji naše opštine i u bližem okruženju. Što se tiče ekološke strane projekta, naši prijatelji iz GIZ-a su u svojoj studiji procenili da se godišnja emisija CO2 u atmosferu smanjuje za oko 5500 tona, tako da instalacijom ovog postrojenja dajemo doprinos smanjenju efekta staklene bašte i na osnovu ovog podatka očekujemo finansijski grant Evropske Unije u iznosu od 10 – 15% vrednosti projekta. Socijalni efekti projekta će se dobiti kroz dodatno angažovanje stanovništva u skupljanju drvnog otpada, posebno u drugoj fazi projekta kada planiramo da JP „Toplana – Priboj“ opremimo sa stacionarnom i mobilnom seckalicom za drvnu biomasu. Ono što bih posebno istakao je da bi realizacijom ovog projekta opština Priboj stekla energetsku nezavisnost po pitanju proizvodnje toplotne energije, jer bi energent nabavljali sa teritorije opštine Priboj i opština iz okruženja.
Ako pogledate zvanični grb opštine Priboj, videćete da štit pridržavaju dva stabla, što je heraldički neobično, ali suštinski nije, jer je skoro dve trećine opštine prekriveno šumom. Dakle, cilj je očigledan – postrojenje na drvnu biomasu. Postojeće postrojenje, koje koristi mazut, sastoji se od dva kotla snage 26 i 29 MW, s tim da je kotao od 26 MW operativan, a drugi kotao je neispravan. Ideja je da neispravni kotao uklonimo iz građevinskog objekta toplane, objekat dodatno građevinski rekonstruišemo i postavimo potpuno novo postrojenje na drvnu biomasu snage oko 10 MW. Drugi kotao na mazut bi ostao u rezervi i eventualno bi se koristio za pikove snage kod ekstremno niskih temperatura ili kod eventualnih zastoja u radu postrojenja na drvnu biomasu.
Kada smo se odlučili za tip postrojenja, napravili smo kontakte sa raznim proizvođačima postrojenja iz Finske, Austrije, Nemačke, Slovenije, Mađarske, Bosne i Hercegovine i Srbije da bi stekli uvid u red veličine finansija koje su nam potrebne da bi ovaj projekat završili. Zbog relativno skupih rešenja koja su nam nuđena, odlučili smo se da prvo pokušamo da problem rešimo javno – privatnim partnerstvom. Ideja je bila da privatni partner realizuje našu zamisao u vezi rekonstrukcije postrojenja i da našem JP „Toplana – Priboj“ prodaje toplotnu energiju na izlazu postrojenja sledećih 12 godina, a da se naše JP bavi distribucijom toplotne energije do krajnjih potrošača. Na kraju ugovora, toplana bi prešla u vlasništvo lokalne samouprave za 1 EUR. S tim u vezi, tokom 2014. godine, počeli smo pregovore sa austrijskim investicionim fondom RES Invest Holding, definisali međusobne obaveze, usaglasili tehničko rešenje ali je privatni partner, po njihovim rečima, stao kod analize Zakona o JPP, gde nije mogao da ponudi adekvatni ugovor kojim bi definisali međusobne obaveze.
Pošto smo uvideli da smo došli do tačke koju ne možemo da prevaziđemo, a vreme nam je bilo dragoceno, rešili smo da se oslonimo na sopstvene snage. Upravo u to vreme, preko Ministarstva energetike, sa nama stupaju u kontakt i naši prijatelji iz GIZ-a u sklopu DKTI projekta, razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji, i daju nam značajan impuls i pomoć u našim nastojanjima da problem rešimo. Ovom prilikom im se zahvaljujem na podršci i na znanju o drvnoj biomasi koje su nam preneli prethodnih nekoliko meseci. Oslanjajući se i na pozitivna iskustva iz regiona (toplana na drvnu biomasu u opštini Gradiška), rešili smo da primenimo slična tehničko – tehnološka rešenja. Opština Gradiška se nalazi u Republici Srpskoj, u Bosni i Hercegovini, i oni su se našli u bezizlaznoj situaciji po pitanju obezbeđivanja komunalne usluge daljinskog grejanja, proizvodeći osim toplotne energije i svakodnevne gubitke, dakle situacija potpuno slična našoj situaciji u opštini Priboj. Oni su svoj problem rešili JPP sa kompanijom IEE iz Banja Luke i implementirano postrojenje radi na obostrano zadovoljstvo već 15 meseci donoseći građanima značajno bolju uslugu daljinskog grejanja, 24-satno grejanje, a lokalnoj samoupravi i privatnom partneru pozitivne finansijske efekte. Opština Gradiška nije imala mogućnost da samostalno rekonstruiše postrojenje zbog prevelikog finansijskog zaduženja opštine tako da su bili prinuđeni na model JPP i njihova iskustva govore da je bolje, ukoliko je to moguće, da lokalna samouprava samostalno uđe u projekat zamene postrojenja na drvnu biomasu. Potrebno je istaći da je implementirano postrojenje u opštini Gradiška značajno jeftinije od ostalih postrojenja koje smo imali priliku da vidimo i da je veći deo postrojenja proizveden od strane srpskih kompanija, što je svakako i uticalo na nižu cenu. Pratili smo njihova praktična iskustva u radu postrojenja, kao i finansijske efekte koje ostvaruju i naša je procena je da je to model koji bi mogao da zaživi u Srbiji. JP „Toplana Priboj“ uradila je Generalni plan rekonstrukcije toplane na biomasu snage 9,9 MW koji će biti osnova tehničke dokumentacije projekta.
Prethodnih godina opština Priboj je vodila odgovornu finansijsku politiku, tako da smo zadržali preduslove da možemo da se finansijski zadužimo kod komercijalnih banaka. Analizom tehničkog – tehnološkog rešenja za postrojenje na drvnu biomasu, uz sve troškove projektovanja i dodatne građevinske rekonstrukcije došli smo do okvirne cene od oko 2 miliona EUR, sredstava koja će nam biti potrebna da ovaj projekat završimo. Zbog toga smo u odluci za budžet za 2015. godinu predvideli zaduženje od 249 miliona dinara i u Planu kapitalnih investicija ovaj projekat postavili na prvo mesto. Posle usvajanja budžeta stiže i dozvola Ministarstva finansija da se možemo zadužiti za planirana sredstva i krenuti u raspisivanje tendera za nabavku finansijskih sredstava. Već sam napomenuo da se nadamo grantu EU po pitanju smanjenja emisije CO2 u atmosferu i to je jedini finansijski podsticaj koji eventualno možemo dobiti pri izgradnji ovog postrojenja. Smatram da bi i resorna ministartsva trebala da se uključe kao podrška lokalnim samoupravama koje na ovaj način rešavaju problem daljinskog grejanja u lokalnoj samoupravi, jer smatramo da postoje IPA2 fondovi EU koji se mogu iskoristiti za finansijsku pomoć nama koji realizujemo ovakve vrste projekata. Putujući po zemljama EU koje imaju ovakve vrste postrojenja uvideli smo da su lokalne samouprave imale veliku pomoć evropskih fondova i države da bi prešli na korišćenje drvne biomase. Kao što vidite na primeru opštine Priboj, problem pokušavamo da rešimo potpuno samostalno, nadajući se grantu EU, za koji ćemo sigurno aplicirati.
Prošle sedmice opština Priboj je objavila na portalu javnih nabavki Obaveštenje o nameri da će se sprovesti postupak za projektovanje i izgradnju gradske toplane na drvnu biomasu. Bilo je razmišljanja da odvojimo tendere za projektovanje i izgradnju postrojenja, ali smo se odlučili da krenemo u objedinjeni tender da bi uštedeli na vremenu, jer je naša procena da ne možemo izdržati grejnu sezonu 2015/16. sa grejanjem na mazut. Bilo bi potpuno neodgovorno od nas da gubimo vreme, jer sam već napomenuo da je samo razlika u nabavci energeta minimum pola miliona EUR, a to je procenjena vrednost četvrtine postrojenja koje želimo da uradimo.
Da bi raspisali tender za projektovanje i izgradnju postrojenja, potrebno je prvo rešiti imovinsko – pravne odnose u vezi zemljišta, opreme i objekata postojeće toplane, jer se ona nalazi u vlasništvu FAP – Stan d.o.o., koje je privredno društvo FAP korporacije a.d. U situaciji kada Vlada Republike Srbije ulaže ogromne napore da reši višedecenijski problem posrnulog automobilskog giganta, strpljivo smo čekali da se pronađu rešenja da bi ponovo počela proizvodnja najsavremenijih kamiona u pogonima FAP-a. Kako se taj proces bliži kraju, mislim da je odličan trenutak da se na potpuno istom principu, zamenom potraživanja za vlasništvo, lokalnoj samoupravi ustupi vlasništvo nad toplanom u zamenu za potraživanja koja lokalna samouprava ima prema FAP korporaciji a.d., a koja u ovom trenutku iznose oko 600 miliona dinara. Ovde nam je potrebna pomoć Ministarstva energetike i Vlade Republike Srbije, jer ovo može biti faktor koji nas može zaustaviti u nastojanjima da do kraja 2015. godina pustimo u probni rad prvu gradsku toplanu na drvnu biomasu u Srbiji ovog kapaciteta. Jednostavno, dok ne rešimo ovaj problem mi ne možemo krenuti u tendersku proceduru i to je tačka do koje smo došli i trenutno tu stojimo i čekamo da se ovaj problem, nadam se, što pre reši. Ukoliko ovaj problem realativno brzo rešimo i tenderska procedura protekne bez primedbi, smatramo da se sa rekonstrukcijom postrojenja može početi od 1. jula ove godine.
U slučaju da sve bude po planu i da do kraja 2015. godine pustimo toplanu u probni rad, postavlja se pitanje organizivanog snadbevanja toplane energentom i razvijanja stabilnog tržišta drvne biomase u jugozapadnoj Srbiji. Tu posebnu zahvalnost dugujemo Nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju GIZ koja je izradom studije za 3 opštine (Priboj, Nova Varoš, Bajina Bašta) i grad Novi Pazar analizirala potencijale tržišta biomase na ovom području i dala nam značajne parametre za donošenje odluka i rešenja koje možemo da implementiramo. Jako bitna informacija pri donošenju odluke da idemo na izgradnju postrojenja na drvnu biomasu je situacija da u bliskom okruženju, u opštini Prijepolje, imamo ozbiljnog proizvođača drvne sečke preduzeće Jela d.o.o. čija je godišnja proizvodnja oko 50.000 tona ovog energenta. U razgovorima sa vlasnikom ovog preduzeća, gospodinom Đorđem Ljujićem, dobili smo podatak da toplana u Priboju može da računa na 7000 tona drvne sečke godišnje po ceni od oko 45 EUR po toni sa vlažnošću od 35%. Paralelno sa tenderom i izgradnjom postrojenja, mi moramo definisati višegodišnjim ugovorom nabavku energenta i to ne samo sa jednim proizvođačem. Što se tiče proizvođača drvne sečke sa teritorije opštine Priboj, preduzeće Koran d.o.o. planira nabavku mobilnih seckalica za drvni otpad i nadamo se da ćemo u ovoj godini imati i lokalnog dobavljača, što može povoljno uticati na cenu nabavljenog energenta. JP „Toplana – Priboj“ svakako planira da u drugoj fazi projekta ima svoju fiksnu i mobilnu seckalicu za drvni otpad, tako da planiramo i sami da proizvodimo drvnu sečku za sopstvene potrebe. Ovim bi se dodatno zaštitili od eventualnih nestašica ili visokih cena na tržištu, a i dodatno bi angažovali stanovništvo na skupljanju drvnog otpada tokom cele godine.
Što se tiče cene grejanja, planirali smo da zadržimo dosadašnju cenu grejanja koja iznosi 83,35 dinara bez PDV-a, ili da je eventualno smanjimo na 79,99 dinara bez PDV-a, jer smatramo da bi minimalno smanjenje cena imalo pozitivan psihološki efekat na korisnike usluga, čime bi, uz značajno bolji kvalitet grejanja, sigurno povećali i obim naplate. Pošto planiramo da kredit vraćamo sledećih 6 godina uz jednu godinu grejs perioda, ova cena bi bila osnovna za vraćanje investicije i ne bi se smanjivala do kraja otplatnog perioda. Svakako da idemo u susret obračunu potrošnje toplotne energije po učinku i da ćemo u skoroj budućnosti imati drugačije načine tarifiranja, ali dok ne isplatimo investiciju ne planiramo da idemo ispod projektovane cene. Razlog za to je i potreba da se dodatno investira u zastarelu toplovodu instalaciju i tim radovima takođe moramo što pre pristupiti u fazama, deo po deo toplovoda. Kada vratimo kredit, stiču se uslovi za dodatno smanjenje cena grejanja i to do donje granice ekonomske isplativosti da bi maksimalno povećali broj građana koji koriste daljinsko grejanje i smanjili individulano grejanje u gradskom području, čime bi postigli značajne ekološke i na kraju i finasijske efekte.
U zaključku bih apostrofirao par činjenica koje su nam u ovoj fazi projekta jako značajne:
• Potrebna nam je pomoć države da što pre rešimo imovinsko – pravne odnose u vezi zemljišta, instalacija i objekata postojeće toplane, kao i celokupne toplovodne mreže.
• Apelujemo na resorna ministartsva da pokušaju da pronađu finansisjku podršku iz EU fondova za ovakve projekte, jer bi time značajno podstakli i ostale opštine koje imaju dovoljno drvne biomase da krenu u ovom smeru.
• Računamo na konsultantsku podršku Ministarstva energetike i nadamo se da će nas pratiti do kraja realizacije ovog projekta. Takođe računamo i na projekte energetske efikasnosti zgrada, jer bi na taj način postigli značajne uštede u proizvodnji toplotne energije i sistem učinili još održivijim.
Moram još da istaknem da opština Priboj ima i mogućnost grejanja korišćenjem geotermalnih izvora Pribojske banje i prve preeliminarne studije izvodljivosti govore da bi na ovaj način uz tehnologiju toplotnih pumpi, uz ulaganje 2 MW električne energije dobili 8 MW toplotne energije. Uz eventualnu kogeneraciju na drvnu biomasu u budućnosti snage od 2 MW, gde bi ovako proizvedenu električnu energiju koristili za rad toplotnih pumpi, postigli bi potpunu energetsku nezavisnost i jeftino daljinsko grejanje za građane, što nam i jeste cilj. To je za sada ideja koju želimo da implementiramo u budućnosti.
Posebnu zahvalnost upućujem Nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju zbog pružanja adekvatne stručne pomoći i izražene želje da nam pomognu da ovaj projekat dovedemo do kraja.
Iskreno se nadam da uz sinhronizovan i posvećen rad imamo šansu da u decembru 2015. godine pustimo u probni rad toplanu na drvnu biomasu u Priboju i pozivam vas sve da tada budete naši dragi gosti povodom tog događaja. Ukoliko se u tom periodu iz novog pogona FAP-a pojavi i prvi kamion nove generacije, eto sigurnog znaka da se opština Priboj i jugozapadna Srbija polako, ali sigurno ekonomski oporavljaju i vraćaju na puteve održivog i sigurnog razvoja.
Hvala na pažnji. Thank you for your attention.“
www.priboj033.com
Ostavite vaš komentar